Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4558/2022
26.05.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu i Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1857/21 od 29.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1857/21 od 29.12.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1857/21 od 29.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1857/21 od 29.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 228/20 od 29.09.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže na isplatu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i naknadu troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate (stav prvi izreke), obavezan tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara (stav drugi izreke) i odbijen predlog tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi (stav treći izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenog članom 407. stav 1. tačka 4. istog zakona.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je, zbog zastarelosti potraživanja, odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu namaterijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti. Tužilac predlaže da se o njegovoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje iz razloga koje revident navodi. Rokovi zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, propisani odredbom člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, računaju se od dana završetka lečenja. U slučaju umanjenja opšte životne aktivnosti, kao posledice oboljenja čije lečenje traje doživotno (po pravilu psihičko oboljenje), rokovi zastarelosti predviđeni navedenom odredbom primenjuju se od dana kada je zdravstveno stanje oštećenog konsolidovano i dalje lečenje se sprovodi samo radi sprečavanja pogoršanja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja oštećenog na postignutom nivou. Po tom pitanju, sudska praksa je ujednačena.

U konkretnom slučaju nije odstupljeno od ustanovljene sudske prakse u pogledu računanja rokova zastarelosti. Kod utvrđene činjenice da je lečenje tužioca završeno 09.06.2015. godine, kada je zbog gubitka radne sposobnosti usled psihičke bolesti tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da je do podnošenja tužbe (06.02.2020. godine) protekao rok zastarelosti od tri godine od dana saznanja za štetu i učinioca. Okolnost da do podnošenja tužbe nije istekao rok zastarelosti iz stava 2. navedenog člana od pet godina, na kojem se insistira u reviziji, nije od značaja zbog proteka roka od tri godine koji teče i ističe u okviru objektivnog roka od pet godina od nastanka štete.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. tog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena. U postupku u sporu male vrednosti ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. I kada bi se navedena odredba mogla primeniti u ovoj vrsti postupka, u konkretnom slučaju nije ostvarena procesna situacija predviđena tom odredbom jer je drugostepeni sud odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Zbog toga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.