U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Stanimirović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Elizabeta Nenin, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5228/19 od 03.06.2019. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE PREINAČUJE, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5228/19 od 03.06.2020. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Trsteniku P 174/19 od 27.09.2019. godine u delu kojim je utvrđeno pravo vlasništva na nepokretnosti i odluci o troškovima postupka.

U preostalom delu se revizija tužilaca ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocima na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 37.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 174/19 od 27.09.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženom da su tužioci vlasnici i to: AA u kvoti ¾ a BB u kvoti od ¼ po osnovu nasleđa dede GG, babe DD i oca ĐĐ, bivših iz ..., na kat. parceli br. ... „...“ njiva četvrte klase površine 55,67 ari KO ..., koju je deda tužilaca GG stekao održajem, pa se delimično poništava poravnanje zaključeno na zapisniku pred Sreskim sudom u Trsteniku dana 10.08.1968. godine u predmetu P br.2509/60 u delu koji se odnosi na ovu parcelu, što je tuženi dužan priznati i dozvoliti da se ova kat. parcela u SKN Trstenik ispiše sa njegovog imena i upiše na ime tužilaca u navedenim idealnim udelima, na osnovu ove presude koja će služiti kao osnov promene vlasništva. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime troškova postupka isplati 120.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5228/19 od 03.06.2020. godine, stavom 1. izreke, navedena prvostepena presuda je preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u celosti, kao neosnovan. Stavom 2. izreke, tužioci su obavezani da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate 127.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom 3. izreke, odbijen je deo zahteva tuženog na ime zakonske zatezne kamate na iznos naknade troškova parničnog postupka dosuđen u stavu drugom izreke počev od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je delimično osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodi revizije ne sadrže konkretno naznaku bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u drugostepenom postupku, na koje se paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. EE, zajednički pravni prethodnik parničnih stranaka (tuženom je bio deda, a tužiocima čukun deda) bio je vlasnik katastarskih parcela ... i ..., obe u KO ... . Među parničnim strankama je bilo nesporno, a što je utvrđeno i uvidom u spise predmeta Sreskog suda u Trsteniku G br.1771/55, da je sada pok. EE zaključio poravnanje sa sada pok. GG, dedom tužilaca, koji mu je bio unuk po ranije umrlom sinu ĐĐ, kojim ga je odelio i dao mu na ime udela u imovini, u svojinu i državinu kat. parcelu ... KO ... . Poravnanjem zaključenim pred Sreskim sudom u Trsteniku 10.08.1960. godine (pogrešno navedenom godinom kao 1968) u predmetu P 2509/60 pok. EE je odelio unuka – ovde tuženog VV, dajući mu u svojinu spornu kat. parcelu br. ... KO ..., koja se nalazi pored ... . Međutim, umesto da bude uveden u posed ove kat. parcele (predmetne), tuženi je bio greškom uveden u posed južnog dela kat. parcele br. ... koja ima približno istu površinu, a deda tužilaca pok. GG je bio uveden u posed kat. parcele br. ... i preostalog dela kat. parcele ... obe KO ... . On je predmetnu parcelu obrađivao od 1967. godine do svoje smrti 1991. godine. Iza njega su kao zakonski naslednici ostali supruga DD, sada pokojna i sin ĐĐ koji je preminuo 24.03.1996. godine, od kada navedenu kat. parcelu koriste tužioci – njegovi zakonski naslednici. Sve to vreme tuženi je bio u državini južnog dela kat. parcele ..., u čiji posed je bio uveden. Do saznanja da je postojala zabluda u pogledu faktičkog stanja parcela koje drže došlo je 2015. godine kada je manastir hteo da otkupi susednu – predmetnu kat. parcelu ..., kada je utvrđeno da se ista vodi na ime tuženog, kao i da zemljište koje se nalazi pored manastira ne predstavlja deo kat. parcele br. ..., već da je reč o kat. parceli br. ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je sada pok. GG – deda tužilaca spornu kat. parcelu br. ... stekao održajem na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da je bio njen savestan držalac u periodu dužem od 20 godina (od 1967. godine pa do smrti 1991. godine), zbog čega je ista u vreme njegove smrti predstavljala njegovu zaostavštinu i prešla na njegove zakonske naslednike na osnovu članova 206. i 212. Zakona o nasleđivanju. Sledom toga je zaključio da je iza njegove smrti, a potom i njegove supruge DD, pravo vlasništva na ovoj kat. parceli po osnovu nasleđa stekao otac tužilaca sada pok. ĐĐ, a nakon njegove smrti ovde tužioci kao njegovi zakonski naslednici, kojima zato pripada traženo pravo svojine na predmetnoj kat. parceli i to u idealnim udelima opredeljenim njihovim tužbenim zahtevom.

Kod činjenice da je po sudskom poravnanju iz 1960. godine tuženom pripala u svojinu sporna kat. parcela ..., prvostepeni sud je u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja poništio ovo poravnanje u delu koji se odnosi na ovu katastarsku parcelu.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište i odbio tužbeni zahtev u celosti, ocenivši da tužioci nemaju aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari iz dva razloga. Prvi je, da oni nisu mogli tražiti poništaj navedenog sudskog poravnanja zaključenog 10.08.1960. godine jer poništaj istog mogu zahtevati samo učesnici – ugovarači poravnanja, a ne treća lica – ovde tužioci koji ga nisu zaključili. Drugi razlog je taj što nosilac i sticalac prava obaveza može biti samo lice sa pravnim subjektivitetom, pa tužioci ne mogu zahtevati da se utvrdi neko pravo pokojnom licu (sada pokojnom GG).

Međutim, osnovano se u reviziji tužilaca ističe da su oni u ovoj parnici tražili da se utvrdi njihovo pravo svojine na predmetnoj kat. parceli br. ..., a ne pravo svojine njihovog pok. dede GG, obzirom da je pitanje osnova sticanja njegovog prava vlasništva (takozvanim vanrednim održajem) raspravljeno kao prethodno pravno pitanje, ali ono nije bilo obuhvaćeno deklarativnim tužbenim zahtevom. Po oceni ovoga suda se zato kao pravilno prihvata izloženo pravno stanovište prvostepenog suda.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima prvostepenog postupka, zbog čega je i ona potvrđena na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Sledom toga je, drugostepena presuda preinačena na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odluka kojom je odbijen zahtev za poništaj sudskog poravnanja zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava jer za ugovor o poravnanju na osnovu člana 1093. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, važe odredbe o dvostranim ugovorima ako za njega nije predviđeno nešto drugo, a poništaj ugovora u smislu člana 112. istog zakona, mogu zahtevati samo ugovorači. Zato nisu osnovani revizijski navodi tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu ove odluke.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, s obzirom na to da ovo ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, odlučeno je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, kao u stavu drugom izreke ove presude.

Tužiocima pripada tražena naknada troškova u opredeljenoj visini, na ime sastava revizije u visini od 18.000,00 dinara prema važećoj AT i na ime sudske takse za reviziju i odluku po reviziji od ukupno 19.500,00 dinara, prema važećoj TT, a sve na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić