Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1469/20 od 13.05.2021. godine, delimično je usvojena žalba tuženih, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5264/19 od 18.11.2019. godine, ispravljena i dopunjena rešenjem istog suda P 5264/19 od 20.01.2021. godine, preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim su obavezane tužene VV, GG i DD da na ime sticanja bez osnova tužiocu isplate iznos od 314.137,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik preko ½ idealna dela označenih pokretnih stvari, pa je obavezana tužena BB da tužiocu iste preda u suposed, umesto u isključivi posed, dok je u preostalom delu žalba tuženih odbijena i žalbom pobijana presuda potvrđena. Drugim stavom izreke preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Trećim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka donetog u drugom stepenu tužene su shodno članu 404. ZPP blagovremeno izjavile reviziju.

Razmatrajući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu novog tumačenja prava, a nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ni pravnih pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka. Troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, i ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije, pa je Vrhovni kasacioni sud ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Bez obzira na to što je prvostepeno rešenje preinačeno, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stavu 2. tački 2) ZPP revizija uvek bila dozvoljena, u ovoj parnici revizija nije dozvoljena, jer iz napred navedenih zakonskih odredaba proizlazi da revizija izjavljena protiv sporednih traženja nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić