U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA i maloletnog BB, koga zastupa zakonski zastupnik majka AA, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Rajko Jelušić, advokat iz ..., protiv tuženog VV, ..., čiji je punomoćnik Mina Jovanović, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 598/23 od 01.11.2023. godine, u sednici veća održanoj 20.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 598/23 od 01.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1821/21 od 07.03.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P2 1821/21 od 28.07.2023. godine, stavom prvim izreke, vršenje roditeljskog prava nad maloletnim BB, rođenim dana ... godine u ... povereno je majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog BB sa ocem VV po modelu: prvog i trećeg vikenda u mesecu počev od petka od 18,00 časova do nedelje do 18,00 časova tako što će otac preuzimati i vraćati na adresu boravišta majke, telefonske kontakte ponedeljkom, sredom i petkom, u nedelji kada dete ne provodi vikend sa ocem u periodu od 19,00 do 20,00 časova, a sredom i petkom u istom periodu u nedelji kada dete provodi vikend sa ocem. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB plaća mesečno iznos od 25.000,00 dinara, svakog do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od 07.03.2023. godine, kao dana presuđenja, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ova odluka ne izmeni drugom sudskom odlukom, s tim što je dospele, a neisplaćene obaveze izdržavanja dužan da plati u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, sve uplatom na račun zakonske zastupnice maloletnog deteta, majke AA, otvoren kod „...“ a.d. ... pod brojem navedenim u izreci. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene AA u delu kojim je tražila da se tuženi – protivtužilac VV obaveže da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos preko dosuđenih 25.000,00 dinara do traženih 500 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da se obaveže da izdržavanje za maloletno dete plaća od 02.12.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 07.03.2023. godine kao dana presuđenja, kao neosnovan. Stavom petim izreke, određena je privremena mera pa se vršenje roditeljskog prava nad maloletnim BB, rođenim ... godine poverava majci AA iz ..., koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom šestim izreke, određena je po službenoj dužnosti privremena mera pa je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog BB sa ocem VV po modelu bliže navedenom u izreci. Stavom sedmim izreke, određena je privremena mera pa je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB plaća mesečno iznos od 25.000,00 dinara počev od 07.03.2023. godine, kao dana određivanja privremene mere do pravnosnažnog okončanja postupka, dok za to postoje zakonski uslovi isplatom na račun zakonske zastupnice maloletnog deteta na način i u vreme navedeno u izreci. Stavom osmim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere tužilje – protivtužene AA u delu kojim je tražila da se tuženi – protivtužilac VV obaveže da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos preko dosuđenih 25.000,00 dinara do traženih 500 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Stavom devetim izreke, predlog za određivanje privremene mere i tužba u delu kojim je predložila da se tuženom izreknu mere zaštite od nasilja u porodici je povučena. Stavom desetim izreke protivtužba tuženog – protivtužioca VV podneta 07.02.2023. godine je odbačena. Stavom jedanaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 598/23 od 01.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, petom, šestom, sedmom, desetom i jedanaestom izreke i u tom delu žalbe tužilaca i tuženog odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog BB, plaća mesečno pored dosuđenog iznosa iz stava trećeg izreke prvostepene presude još iznos od 10.000,00 dinara, ukupno 35.000,00 dinara mesečno počev od 07.03.2023. godine pa ubuduće, uplatom na račun majke deteta tužilje AA navedenom u izreci, dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, s tim što je zaostale iznose dužan platiti odjednom u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev u pogledu izdržavanja maloletnog BB preko dosuđenih do traženih 500 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate mesečno, kao i za izdržavanje u periodu od 02.12.2021. godine do 06.03.2023. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu osmom izreke, tako što je određena privremena mera da tuženi pored mesečnog iznosa određenog u stavu sedmom izreke prvostepene presude, na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta tužioca BB plaća mesečno iznos od još 10.000,00 dinara, ukupno 35.000,00 dinara, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od 07.03.2023. godine, kao dana određivanja privremene mere, do pravnosnažnog okončanja postupka, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ova odluka ne izmeni drugom sudskom odlukom, uplatom na račun zakonske zastupnice maloletnog deteta majke AA na računu navednom u izreci, dok je u preostalom delu predlog da se odredi privremena mera tako da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog BB plaća mesečni iznos preko dosuđenih do traženih 500 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate mesečno, počev od 07.03.2023. godine pa ubuduće, sve do pravnosnažnog okončanja postupka i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac BB je rođen ... godine u vanbračnoj zajednici tužilje AA i tuženog, koja je prestala u novembru 2021. godine, od kada dete živi sa majkom. Tužilja AA živi sa maloletnim detetom u stanu, za koji plaća zakupninu u iznosu od 150 evra, dok za troškove stanovanja izdvaja iznos od oko 8.000,00 dinara za Infostan, iznos od 4.000,00 dinara za struju i 2.000,00 dinara za kablovsku i internet. Tužilja je nezaposlena, s tim što se bavi izradom nakita, na koji način ostvaruje zaradu u iznosu od 25.000,00 – 30.000,00 dinara mesečno. Svakog meseca joj pomažu i roditelji, koji joj daju novac u iznosu od oko 500 evra i više. Ne poseduje nepokretnosti, niti automobil. Tuženi živi u ..., u stanu površine 80 m2 za koji plaća zakupninu od 2.000,00 CHF, za struju od 120 do 200 CHF. Vlasnik je stana površine 110 m2 u ..., u kome niko ne živi, kao i kuće u ..., na ..., površine 50 m2, koju je dogradio i placa površine 70 ari. Vlasnik je automobila marke „...“ godina proizvodnje ... i kombija proizvodnje ... . Vlasnik je preduzeća u ..., koja se bavi ... i ima ... zaposlena, a mesečno zarađuje oko 3.000 CHF. Troškove ishrane i garderobe plaća preko preduzeća, pored toga plaća zdravstveno socijalno osiguranje u iznosu od 387 CHF, telefon u iznosu od 100 i 150 CHF, a prema sopstvenim navodima ima obavezu izdržavanja punoletnog deteta u iznosu od 250 – 300 CHF. Tuženi je od podnošenja tužbe pa do presuđenja uplaćivao za izdržavanje maloletnog deteta između 500 i 600 CHF mesečno. Ukupni mesečni troškovi za tužioca maloletnog BB, imajući u vidu troškove za hranu, odeću, obuću, kozmetiku, higijenu i troškove vrtića iznose 46.850,00 dinara. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Čukarica od 23.02.2022. godine, dopunjenog 18.10.2022. godine, maloletno dete treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, s tim da sa ocem održava kontakt na način naveden u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, tužilji AA, a da se održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa tuženim odvija na način naveden u nižestepenim odlukama. U odnosu na tužbeni zahtev za izdržavanje, prvostepeni sud je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 25.000,00 dinara, počev od 07.03.2023. godine, kao dana presuđenja pa ubuduće, dok je preko ovog iznosa tužbeni zahtev odbio, kao previsoko opredeljen. Međutim, drugostepeni sud je obavezao tuženog da pored dosuđenog iznosa od 25.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća još iznos od 10.000,00 dinara, ukupno 35.000,00 dinara mesečno počev od presuđenja pa do isplate u kom delu je preinačio prvostepenu presudu kao i privremenu meru u stavu osmom izreke.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu potvrdio u stavovima bliže navedenim u stavu prvom izreke drugostepene odluke, a u preostalom delu preinačio prvostepenu presudu.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Odredbom člana 77. Porodičnog zakona propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava i stavom 3. ovog člana propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Odredba člana 61. Porodičnog zakona odnosi se na uređenje ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Odredbom člana 270. istog zakona, propisano je da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnost dužnika izdržavanja, zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U konkretnom slučaju, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nalaz i mišljenje organa starateljstva, Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci sa kojom živi i po prestanku vanbračne zajednice roditelja, uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem prema modelu navedenom u izreci odluke. Revizijski navodi da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava jer postoje suprotstavljena mišljenja Centra za socijalni rad Čukarica i Mladenovac i da je u takvoj situaciji trebalo odrediti veštačenje, nisu osnovani jer je odluka o vršenju roditeljskog prava zasnovana na nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Odeljenje Čukarica, a po pribavljenom i mišljenju organa starateljstva Mladenovac i u skladu je sa mišljenjem navedenih organa starateljstva. Najbolji interes maloletnog deteta je utvrđen u sklopu svih činjenica koje karakterišu porodični odnos, a pre svega i kod činjenice da maloletno dete i nakon prestanka vanbračne zajednice neprekidno živi sa majkom, tužiljom AA, pa je i po oceni revizijskog suda u najboljem interesu maloletnog deteta da živi u domaćinstvu sa majkom uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem prema modelu datom od strane nadležnog organa starateljstva.

Suprotno navodima revizije, imajući u vidu okolnosti koje se odnose na potrebe maloletnog BB u pogledu uobičajenih životnih aktivnosti, uzrast maloletnog deteta i sposobnost roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku u odnosu na doprinos za izdržanje maloletnog deteta i obavezao tuženog da pored dosuđenog iznosa od 25.000,00 dinara plaća još iznos od 10.000,00 dinara, ukupno 35.000,00 dinara jer se ovako dosuđenim iznosom ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja i omogućava nivo životnog standarda za dete kakav uživa i roditelj. Drugostepeni sud je pravilno cenio sve relevantne okolnosti propisane članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona koji su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletnog deteta uz adekvatnu ocenu mogućnosti roditelja utvrđenih primenom člana 160. stav 3. navedenog zakona.

Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije doveden u sumnju revizijskim navodima tuženog da nisu pravilno utvrđene mogućnosti AA kao majke da doprinosi izdržavanju deteta, s obzirom na okolnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu uobičajenih potreba maloletnog BB, materijalnih mogućnosti majke koja je nezaposlena ali koja kroz dodatni rad ostvaruje određene prihode te pravilno procenio da će dosuđenim iznosom uz doprinos majke koja se stara i o svakodnevnim potrebama deteta, adekvatno biti zadovoljena procenjena potreba maloletnog BB, a da se pritom egzistencija tuženog ne ugrozi.

Imajući u vidu da je ovom postupku odlučeno o tužbnom zahtevu u odnosu na vršenje roditeljskog prava, uz uređenje načina održavanja ličnih odnosa deteta i oca i o doprinosu tuženog za izdržavanje maloletnog deteta, to su bez uticaja revizijski navodi da maloletni tužilac nema aktivnu legitimaciju. Tuženi je u toku postupka saslušan u svojstvu parnične stranke, izjašnjavao je se na navode tužbe, pa su bez uticaja revizijski navodi da je sporan identitet tuženog u ovom postupku.

Na osnovu člana 414. ZPP doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković