Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelica Bošković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi nakanade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 265/19 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 265/19 od 14.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 265/19 od 14.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 35/2019 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 05.09.2005. godine (tačka 1.) u predmetu St 7/10 u iznosu od 113.669,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.09.2005. godine, kao dana usvajanja Zaključka o listi potraživanja, pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž rr 265/19 od 14.05.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20),a radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U ovom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St 7/2010. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, ceneći odredbu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Pravnosnažne presude priložene uz reviziju drugačije sadržine ne ukazuju i nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 25.02.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 113.669,35 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić