Odlučujući o žalbama tužioca i tuženih „Mondo Inc“ DOO Beograd (ranije „Adria media group“ DOO Beograd (Stari Grad) i BB, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 402/23 od 23.11.2023. godine, odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P3 409/21 od 20.06.2023. godine u stavu prvom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke; odbacio žalbu tuženih izjavljenu protiv šestog stava izreke kao nedozvoljenu i odbio zahteve tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u III i VI stavu, tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u navedenom delu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena VV je izjavila odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23) i zaključio da je revizija tužioca delimično osnovana.

Pobijana presuda je u navedenom delu doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi „Mondo Inc“ DOO Beograd je izdavač medija „Kurir“ – dnevne i periodične novine, tuženi BB je odgovorni urednik, a tužena VV novinar istog medija. Dana ...2021. godine, na stranama .. i .. štampanog izdanja dnevnih i periodičnih novina „Kurir“ objavljen je tekst sa naslovom: „JEZIVO. AA 35 godina seksualno napastvovao svoje učenice“, sledeće sadržine: „GG, jedna od žrtava učitelja ..., poručila svim ženama da ne smeju više da trpe i da se javi policiji i tužilaštvu. Žene moraju da znaju da nesmeju da trpe. Važno je da žrtve znaju da mogu nekoga anonimno da prijave i da ta prijava ne zastareva. Neka se javi bilo koja žrtva AA u poslednjih 35 godina, koliko ovo radi. Bilo koja žrtva. Ovo je rekla GG koja je prva progovorila o zlostavljanju čuvenog učitelja ... AA, koje je u njenom slučaju počelo kada je imala 17 godina a on 61, u intervjuu za Nedeljnik. GG i još pet devojaka prijavile su AA policiji zbog silovanja i nedozvoljenih polnih radnji, a on je u subotu uveče uhapšen i nalazi se u pritvoru“. U prvom podnaslovu „Nije samo moja priča“, sledi tekst sadržine: „... je u ispovesti za Nedeljnik navela i da se zlostavljanje posle prvog puta nastavilo, a da bi verovatno i neko drugi bio na meti da ove devojke nisu odlučile da progovore. – Kada se to meni desilo, ja nikada nisam čula da se bilo šta slično desilo, nisam imala nagoveštaj. Ali ovo nije samo moja priča. Vreme je da pričam o toj traumi i tom iskustvu kao takvom. Na kraju, mene i ove hrabre devojke, ta teška trauma je povezala da progovorimo o jednom od najvećih problema našeg društva – seksualnom uznemiravanju, zlostavljanju i nasilju nad ženama. Želim da poručim svim ženama da nisu same – rekla je u intervjuu GG i nastavila: - Ne može nešto da traje 40 godina da se „tačno vidi“. Ne vidi se. Nismo svi budale. Nego smo u okruženju čoveka koji je konkretno preinteligentni monstrum s predumišljajem, a čije aktivno manipulisanje traje godinama. GG je AA, kod koga je godinama pohađala časove, zajedno sa ostalim devojkama prijavila kada je saznala za slučaj njegove maloletne učenice, pa je odlučila da tome stane na put. – To je svakog dana tempirana bomba, kada znaš da je taj čovek na slobodi i šta tamo može da se desi. U trenutku kada on sigurno pikira još 6 devojčica koje se spremaju za ... a nije isključeno i one koje se ne spremaju, jer bilo je i takvih slučajeva, smatrale smo da ćemo, ako dozvolimo da se to nastavi, doslovno biti saučesnici u zločinu – objasnila je.“ U drugom podnaslovu „Strašan čin“ sledi tekst čija je sadržina: „Kako je rekla, misli da nijedna od njih ne bi mogla da nastavi sa životom i karijerom dok znaju da se nekom drugom detetu dešava ono što su same prošle. – Kada se to dete pojavilo bilo je plana, ono nas je poguralo svojom hrabrošću. Ova devojka je heroj. Ona je maltene isto veče prenela šta joj se dogodilo. I mi smo zbog toga dobili šansu da je zaštitimo, a što se mene tiče i obavezu da niko više ne sme da bude zlostavljan od strane tog čoveka. To je toliko strašan čin po psihu da devojke godinama nikom nisu mogle ni reč da kažu. Ali ova devojka srećom ne – ispričala je hrabra ...“. Na strani .. objavljena je slika tužioca. Autor teksta je novinar VV, ovde tužena.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tuženi „Mondo Inc“ DOO Beograd, kao izdavač i BB kao odgovorni urednik spornim tekstom u štampanom izdanju dnevnih novina „Kurir“ povredili pravo ličnosti tužioca, te da su dužni da mu naknade nematerijalnu štetu, za koju su odmerili pravičnu novčanu naknadu u iznosu od 50.000,00 dinara. U odnosu na tuženu VV, autora teksta, novinara dnevnih novina „Kurir“, nižestepeni sudovi su zaključili da nije odgovorna za štetu nastalu objavljivanjem navedene informacije u tekstu. Tekst predstavlja verno prenetu izjavu GG datu drugom mediju, kao i njene vrednosne sudove i tvrdnje koje je ona lično iznela o tužiocu, što je jasno naglašeno u samom tekstu, koja informacija je imala za cilj obaveštavanje javnosti o postojanju sumnje da je izvršeno krivičnog delo protiv polnih sloboda, da postoji sumnja da postoji više oštećenih koji su neka lica i maloletna, da su takva dela vršena u kontinuitetu, duži niz godina od strane lica koje se bavilo pedagoškim radom i da je postojao određeni odnos poverenja između mogućih žrtava i lica koje je optuženo za njihovo zlostavljanje, te je postojao opravdani interes javnosti da sazna činjenice u vezi sa tužiočevim privođenjem i delima koja su mu stavljena na teret. U konkretnom slučaju postojao je opravdani interes javnosti, koji preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje fotografije tužioca, te u konkretnom slučaju nije bio potreban njegov pristanak za to, u smislu odredbe člana 82. stav 1. tačka 3. Zakona o javnom informisanju. Pri tom same fotografije jesu bile namenjene javnosti, a tužilac je svojim ponašanjem u profesionalnom životu privukao pažnju javnosti i dao povoda za objavljivanje njegovog lika.

Međutim, informacije sadržane u tekstu, objavljene su sa upečatljivim naslovom koji glasi: „JEZIVO. AA 35 godina seksualno napastvovao svoje učenice“ dok je u podnaslovu teksta GG predstavljena kao jedna od žrtava učitelja ..., iako je u vreme objavljivanja teksta postupak koji se vodi protiv tužioca bio u fazi istrage, te ni u vreme prvostepenog presuđenja u ovoj parnici krivični postupak koji se vodi protiv tužioca nije pravnosnažno okončan. Sporni naslov uz podnaslov predstavlja informaciju o tužiocu koja je očigledno pogodna da povredi tužiočeva lična dobra, čast, ugled i dostojanstvo ličnosti i istovremeno povređuje i pretpostavku nevinosti, jer kod prosečnog čitaoca stvara utisak da je tužilac nesumnjivo izvršio krivično delo protiv polne slobode. Konkretan naslov i podnaslov u kontekstu objavljenog teksta, ne doprinosi svrsi javnog informisanja u demokratskom društvu, niti javnoj raspravi u opštem interesu, bez obzira na opravdani interes javnosti da bude obaveštena o postojanju sumnje da je izvršeno krivično delo protiv polnih sloboda, a sve informacije od interesa za javnost mogle su biti saopštene i objavljivanjem sa drugačijim, primerenijim naslovom, odnosno bez nepotrebnih, neproverenih i uvredljivih kvalifikacija o tužiocu. Tužena VV, kao novinar, nije odlučivala o tome kakva će biti oprema teksta, odnosno naslov i podnaslov, već o tome odlučuje odgovorni urednik. Time, sudovi smatraju, u konkretnom slučaju nije dokazano da je šteta po tužioca, objavljivanjem informacije kako je opisano, sadržane u tekstu sa takvim konkretnim naslovom i podnaslovom, nastala krivicom tužene VV. Kako novinar odgovara za štetu, nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, samo ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom, a to u konkretnom slučaju u odnosu na tuženu VV kao novinara nije dokazano, odbijen je tužbeni zahtev primenom odredbe člana 113. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i zaključaka nižestepenih sudova da ne postoji krivica tužene VV u situaciji kada je na njeno ime naslovljen sporni tekst sa spornim natpisima, naslovima i slikama. Pogrešna je primena materijalnog prava jer je tužena imala mogućnost da u skladu sa članom 51. Zakona o javnom informisanju i medijima, ukoliko je smatrala da je povređeno pravo novinara na autentičnost priloga, svoje pravo zaštiti od samovoljnog mešanja u postupku uređivanja tako da se tekst, odnosno prilog, kome je izmenjen smisao ne može objaviti pod njenim imenom. S obzirom da je sporni tekst sa spornim naslovima i naslovima i slikama tužioca objavljen pod imenom tužene, a tužena nije koristila svoje pravo da zaštiti autentičnost priloga ukoliko mu je izmenjen smisao, proizlazi da krivica tužene postoji. Tužena se nije ogradila od objave spornog teksta pod njenim imenom, sa slikama, natpisima i naslovima koji su u potpunosti promenili smisao teksta, učinili ga senzacionalističkim i leziono sposobnim da povredi tužiočeva prava.

Revizijski sud je zaključio da pravilno revident ukazuje na postojanje krivice tužene VV za objavljivanje spornog teksta pod naslovom i podnaslovom koji su mu dali senzacionalistički karakter i tako učinili podobnim da povredi tužiočeva prava.

Krivica tužene VV za objavljivanje predmetnog teksta sa spornim naslovom i podnaslovom, proizlazi iz utvrđenih činjenica da je na strani .. novina „Kurir“ iznad predmetnog teksta sa spornim naslovom i podnaslovom navedeno da je autor teksta VV, ovde tužena, i iz njenog iskaza, prema utvrđenju prvostepenog suda, da se ona ne seća da li je dala predlog naslova.

Odredba Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje) koji je bio na snazi u vreme objavljivanja predmetnog teksta, u članu 112. glasi da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona, i u članu 113. da novinar odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom. Prema zaključku Vrhovnog suda, iz navedenih činjenica, pre svega da je tužena navedena kao autor teksta, sa spornim naslovom i podnaslovom, da se ni sama ne seća da takav naslov nije predložila, i da ne tvrdi da se suprotstavila ovakvom odabiru naslova, krivica tužene je u dovoljnoj meri dokazana. S jedne strane, objavljivanje naslova sa imenom autora, ovde tužene, ukazuje na krivicu tužene za njegovo objavljivanje, a sa druge strane ona ničim nije dokazala da nema njene krivice za objavljivanje teksta sa takvim naslovom. Ona se ne seća da li je predložila upravo takav naslov, a svakako iz njenog iskaza, niti iz iskaza tuženog glavnog urednika ne proizlazi da se suprotstavila objavljivanju teksta sa takvim naslovom i podnaslovom. Prema tome, proizlazi zaključak da tužena jeste saodgovorna za objavljivanje teksta sa spornim naslovom i podnaslovom podobnim da nanesu štetu tužiocu, u meri kako su to nižestepeni sudovi utvrdili. Odgovornost tužene VV za nastalu štetu po tužioca zasnovana je na odredbama članova 5. stav 1. i 2., člana 9., člana 15., člana 79. stav 1. i 2., člana 112. stav 1., člana 113., člana 115. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Revizijski sud prihvata za pravilno odmerenu pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete od strane nižestepenih sudova, utemeljenu na odredbama člana 200. ZOO u vezi sa odredbom člana 112. stav 1. i člana 117. Zakona o javnom informisanju i medijima u iznosu od 50.000,00 dinara, prema okolnostima konkretnog slučaja.

Prema iznetom, preinačena je drugostepena i prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na VV, novinara autora teksta, tako što je obavezana da solidarno sa izdavačem i glavnim urednikom naknadi tužiocu nematerijalnu štetu, isplatom novčanog iznosa od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima od dana prvostepenog presuđenja 20.06.2023. godine do isplate, dok je u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, revizija neosnovana i ista je odbijena.

Odluka je doneta primenom odredaba člana 414. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Preinačena je odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka primenom odredba člana 165. Zakona o parničnom postupku, tako što je tužena obavezana da tužiocu solidarno sa prvotuženim i drugotuženim naknadi troškove prvostepenog postupka i da mu naknadi troškove drugostepenog postupka, u iznosu od 18.000,00 dinara za sastav žalbe, prema opredeljenom zahtevu tužioca, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, primenom odredbe člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković