Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4571/2019
30.09.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde i državne uprave - Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1192/13 od 09.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1192/13 od 09.05.2014. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1192/13 od 09.05.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P 3895/12 od 04.04.2013. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 700,00 dinara na ime obavljenog veštačenja u predmetu P 297/02 sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2013. godine do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1192/13 od 09.05.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Bujanovcu P 3895/12 od 04.04.2013. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime duga – naknade za rad veštaka isplati iznos od 900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2003. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 30.800,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine, pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje

Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.). Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Revizijom tužioca se ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer visina spornog novčanog potraživanja iznosi 700,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe, iz kojih razloga je revizija nedozvoljena. Nije od uticaja što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP prema kojoj je revizija dozvoljena kad sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, ne primenjuje u postupku u sporu male vrednosti.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije postigao uspeh u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.