USVAJA SE revizija tuženog, PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4262/22 od 09.11.2022. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 52938/21 od 14.06.2020. godine, tako što se odbija tužbeni zahtev tužioca AA iz ... da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete na ime neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine za period od januara 2021. godine zaključno sa januarom 2022. godine, iznose sa zakonskim zateznim kamatama: od 114.540,88 dinara počev od 25.02.2021. godine, 124.252,96 dinara počev od 25.03.2021. godine, 118.644,92 dinara počev od 25.04.2021. godine, 117.086,40 dinara počev od 25.05.2021. godine, od 122.743,32 dinara počev od 25.06.2021. godine, od 122.102,24 dinara počev od 25.07.2021. godine, od 122.247,00 dinara počev od 25.08.2021. godine, od 122.331,60 dinara počev od 25.09.2021. godine, od 121.694,28 dinara počev od 25.10.2021. godine, od 121.521,32 dinara počev od 25.11.2021. godine, od 122.609,84 dinara počev od 25.12.2021. godine, od 124.170,24 dinara počev od 25.01.2022. godine i od 129.975,65 dinara počev od 25.02.2022. godine, pa sve od isplate i ODBIJA SE tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete – neisplaćenih mesečnih iznosa naknade za ortopedski dodatak za period od januara 2021. godine zaključno sa januarom 2022. godine, iznose sa zakonskim zateznim kamatama: od 32.290,78 dinara počev od 25.02.2021. godine, od 35.028,76 dinara počev od 25.03.2021. godine, od 33.447,77 dinara počev od 25.04.2021. godine, od 33.008,40 dinara počev od 25.05.2021. godine, od 34.603,17 dinara počev od 25.06.2021. godine, od 34.422,44 dinara počev od 25.07.2021. godine, od 34.463,25 dinara počev od 25.078.2021. godine, od 34.487,10 dinara počev od 25.09.2021. godine, od 34.307,43 dinara počev od 25.10.2021. godine, od 34.258,67 dinara počev od 25.11.2021. godine, od 34.565,54 dinara počev od 25.12.2021. godine, od 35.005,44 dinara počev od 25.01.2022. godine i od 36.642,08 dinara počev od 25.02.2022. godine, pa sve do isplate, i OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od 8 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu 31P 52938/21 dana 14.06.2022. godine, kojom je u prvom stavu izreke odbio predlog tužene za prekid postupka; u drugom stavu izreke, dozvolio preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 28.02.2022. godine; u trećem stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete – neisplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće invalidnine za period od maja 2019. godine, zaključno sa januarom 2022. godine isplati pojedinačno navedene novčane iznose za zakonskom zateznom kamatom kako je određeno u tom stavu izreke; u četvrtom stavu izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete – neisplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće naknade za ortopedski dodatak za period od maja 2019. godine zaključno sa januarom 2020. godine, isplati pojedinačno određene mesečne novčane iznose sa zakonskim zateznim kamatama kako je određeno u tom stavu izreke; u petom stavu izreke obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 143.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada se steknu uslovi za izvršenje pa do isplate; u šestom stavu izreke odbio zahtev tužioca za zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka počev od dana presuđenja do dana kada se steknu uslovi za izvršenje i u sedmom stavu izreke oslobodio tužioca obaveze plaćanja sudskih taksi.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 4262/22 dana 09.11.2022. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 52938/21 od 14.06.2022. godine, u prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke.

Protiv navedene drugostepene presude je tužena izjavila blagovremenu reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao razloge revizije tužene prema odredbama člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/2023) prema kojoj je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) i odlučio da dozvoli posebnu reviziju radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja se postavljaju u konkretnoj parnici. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke po odredbi člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pobijanom pravnosnažnom presudom je delimično pogrešno odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je rešenjem Sekretarijata za zdravstvo, boračku, socijalnu i dečiju zaštitu SO Priština 04 br. ... od 04.04.1997. godine, priznato svojstvo civilnog invalida rata prve grupe sa 100% telesnog oštećenja trajno, sa pravom na ličnu invalidninu počev od 01.01.1997. godine pa nadalje sve dok postoje zakonski uslovi za korišćenje ostvarenog prava u iznosu od 100% od mesečne invalidnine koji pripada vojnom invalidu prve grupe. Rešenjem Sekretarijata za zdravstvo, boračku, socijalnu i dečiju zaštitu SO Priština 04 broj ...-...od 24.04.1997. godine je tužiocu kao civilnom invalidu rata prve grupe sa 100% telesnog oštećenja trajno, priznato pravo na ortopedski dodatak prvog stepena u mesečnom iznosu od 459,00 dinara počev od 01.03.1997. godine, pa nadalje, sve dok postoje zakonski uslovi za korišćenje ostvarenih prava. Tužena nije isplaćivala tužiocu invalidninu i naknadu za ortopedski dodatak počev od marta 1999. godine. Utvrđeni su i iznosi neisplaćene pripadajuće invalidnine i neisplaćene naknade za ortopedski dodatak za period od maja 2019. godine, zaključno sa januarom 2022. godine, na čiju isplatu je tužena obavezana, sa zakonskim zateznim kamatama počev od 25. dana u mesecu za prethodni mesec.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja su nižestepeni sudovi zaključili da je tužena odgovorna za štetu koju je njen organ prouzrokovao tužiocu, jer je tužena bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pripadajuće mesečne iznose invalidnine i naknade za ortopedski dodatak sve dok za to postoje zakonom propisani uslovi, ali je bez opravdanog razloga prestala sa isplatom naknada kao stečenog prava tužioca, čime je tužiocu pričinila štetu koju je dužna da nadoknadi. Nižestepeni sudovi zaključuju da tužena nije dokazala da su prestali da postoje zakonski uslovi za ostvarivanje utvrđenih prava tužioca koja su priznata rešenjima za koja zaključuju da ne ukazuju na postojanje privremene situacije, već proizvode pravno dejstvo sve dok u propisanom upravnom postupku ne budu izmenjena ili ukinuta. Obaveza tužene na isplatu, odnosno naknadu štete koju tužilac trpi zbog neisplaćivanja priznatih invalidnina i naknada za ortopedski dodatak nižestepeni sudovi zasnivaju na odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijski sud je primenom relevantnog materijalnog prava ocenio da su nižestepene odluke pravilne u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za obavezivanje tužene na naknadu štete u vidu neisplaćenih mesečnih invalidnina i naknada za ortopedski dodatak za period od maja 2019. godine zaključno sa decembrom 2020. godine. Revizijski sud ocenjuje, kako je izraženo u pravnosnažnim presudama i presudama ovoga suda u predmetima u kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima koji se zasnivaju na bitno istom činjeničnom osnovu, da je tužilac trpeo štetu zbog neplaćanja od strane organa tužene iznosa na ime invalidnine i ortopedskog dodatka na koja je tužilac stekao pravo rešenjima na koja se poziva. Kako je pravna priroda obaveze tužene naknada štete, to se i rok zastarelosti računa prema odredbama iz člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je pretrpeo štetu neisplaćivanjem predmetnih naknada za svaki mesečni iznos počev od 25. u narednom mesecu, i od tada do podnošenja tužbe nije prošao zastarni rok od 3 godine, te potraživanja nisu zastarela. Tužilac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos naknade počev od 25. u narednom mesecu do isplate, po odredbama člana 277. stav 1. ZOO počev od navedenih datuma, jer je od tada tužena u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze koju duguje tužiocu na ime naknade štete. Odgovornost tužene zasnovana je na odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Organ tužene je prouzrokovao štetu tužiocu. Revident neosnovano osporava pasivnu legitimaciju tužene, jer je do nepostupanja u ostvarivanju prava tužioca došlo propuštanjem nadzora nad zakonitošću rada od strane organa tužene. Revizijski sud prihvata ocenu nižestepenih sudova o pravnom dejstvu rešenja kojima su tužiocu utvrđena prava na invalidninu i na ortopedski dodatak. Kod činjenice da je tužilac ostvarivao primanja po osnovu koji je utvrđen tim rešenjima, na tuženoj je bio teret dokazivanja da su rešenja stavljena van snage pre isteka perioda za koji je potraživanje dosuđeno. Takođe, tužena nije dokazala da je tužiocu prestalo pravo na invalidninu odnosno na ortopedski dodatak za period do januara 2021. godine, odnosno da je za ostvarivanje prava ranije prestao zakonski uslov.

Međutim, nižestepeni sudovi su propustili da primene odredbe Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ broj 18/20). Tim zakonom uređuju se prava i uslovi za ostvarivanje prava i civilnih invalida rata, između ostalih na ličnu invalidninu i na ortopedski dodatak.

Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kojim su uređena prava i uslovi za ostvarivanje civilnih invalida rata, za koja se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i budžetu jedinice lokalne samouprave (član 1. i član 4.) propisano je da državljanstvo Republike Srbije, kao uslov propisan zakonom, podrazumeva postojanje tog državljanstva u vreme podnošenja zahteva za priznavanje, kao i za vreme ostvarivanja prava priznatih po tom zakonu (član 31). Prava po tom zakonu su i lična invalidnina i ortopedski dodatak (član 32). Ta prava određuju se u mesečnim iznosima i dospevaju nakon što rešenja o priznatom pravu postane konačno i pravnosnažno, a isplaćuje se unazad (član 33). Prema odredbi člana 191. navedenog zakona, korisniku koji nema državljanstvo Republike Srbije kome su priznata prava po zakonima koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona, prestaju priznata prava danom početka primene ovog zakona ukoliko nije stekao državljanstvo Republike Srbije (osim za ratnog vojnog invalida koji je stekao pravo po osnovu člana 5. tačka 2. - 7. do stupanja na snagu ovog zakona). Tužilac je stekao pravo na invalidninu sa priznatim svojstvom civilnog invalida rata, kao i pravo na ortopedski dodatak, prema navedenim rešenjima Republike Srbije, Kosovo i Metohija, Skupština grada Prištine, po propisima koji su prestali da važe početkom primene ovog zakona. Prema odredbi člana 211. stav 1. navedenog zakona, danom početka primene ovog zakona prestaje da važi i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica („Službeni glasnik SRS“ br. 54/89 i „Službeni glasnik RS“ br 137/04, 69/12- US i 50/18) i Zakona o pravima civilnih invalida rata („Službeni glasnik RS“ br 52/96) na osnovu kojih su doneta rešenja na kojima tužilac temelji pravo na invalidninu i na ortopedski dodatak. Prema citiranim odredbama, bitno je bilo da tužilac dokaže da ima državljanstvo Republike Srbije i na dan stupanja na snagu navedenog zakona. Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica stupio je na snagu 8. dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i primenjuje se od 01.01.2021. godine.

Prema odredbama člana 199. stav 1. Zakona o prvima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, prvostepeni organ, po službenoj dužnosti, do dana početka primene ovog zakona doneće rešenja kojima će prava priznati po propisima koji važe do početka primene ovog zakona prevesti i priznati u skladu sa ovim zakonom, pa tako i lične invalidnine i ortopedski dodatak.

O svim navedenim okolnostima koji se tiču eventualnih prava tužioca po postupanju na snagu i od početka primene Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i članova njihovih porodica, koje su od značaja za ostvarivanje prava na invalidninu i ortopedski dodatak od strane tužioca u periodu od 01.01.2021. godine pa nadalje, na koji period se odnosi tužbeni zahtev, tužilac nije naveo nijednu relevantnu činjenicu, prema kojoj bi mogao ta prava ostvarivati i u ovom periodu. Naprotiv, i za taj period tužilac temelji zahtev na rešenjima čije važenje je prestalo, pa organi tužene nisu ni bili u obavezi da po takvim rešenjima postupaju. Prema tome je tužbeni zahtev tužioca neosnovan za period od 01.01.2021. godine do zaključno januara 2022. godine. Stoga je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku u tom delu preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev.

Prema konačnom uspehu stranaka u parnici preinačena je i odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosima od po 16.500,00 dinara za sastav tužbe i dva obrazložena podneska, za pristup punomoćnikana dva održana ročišta po 18.000,00 dinara i na jedno neodržano ročište 9.750,00 dinara, te troškove veštačenja 15.000,00 dinara, ukupno 110.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, primenom odredaba člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku i odredbama Advokatske tarife.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić