Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi Grad Beograd je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik Mesnog odbora građevinskih radnika i nameštenika kome je Gradski narodni odbor Beograda – Građevinski odsek dana 11.05.1949. godine kao investitoru izdao građevinsku dozvolu za izgradnju službene kancelarijske zgrade na katastarskoj parceli ... KO ... po odobrenom projektu. Za izgradnju ove zgrade na teret investitora kao krajnjeg korisnika izvršena je eksproprijacija parcele i po konačnoj izgradnji 1951. godine investitoru je izdata upotrebna dozvola. Prema stanju u spisima u ZKUL ... KO ..., zgrada je bila upisana kao zk. telo 2 na parceli .../... ulična poslovna zgrada koja se sastoji od podruma, prizemlja i dva sprata sa sedam posebnih delova. Zemljište je bilo upisano kao državna svojina, a zgrada kao društvena svojina čiji je titular tužilac. U listu nepokretnosti ... KO ... označena kat. parcela je bila upisana kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja tužioca, dok su objekti koji se nalaze na istoj bili upisani kao društvena svojina na kojima pravo korišćenja ima tužilac. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 od 25.03.2014. godine dozvoljen je upis na označenoj katastarskoj parceli u korist grada Beograda kao korisnika, a na zgradi i posebnim delovima koji se nalaze na predmetnoj parceli izvršen je upis državne svojine Republike Srbije sa pravom korišćenja u korist grada Beograda neposrednom primenom Zakona o udruženjima i Zakona o javnoj svojini. Zemljište i objekti su sada upisani kao javna svojina grada Beograda.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao da je njegov pravni prethodnik od svog materijala svojim radom i svojim sredstvima izgradio sporne nepokretnosti, niti da je dostavio odobreni glavni projekat na osnovu koga je izgrađen sporni objekat kao i da li je bilo promena u toku izgradnje u odnosu na prvobitno stanje. Osim toga, tužilac nije predložio veštačenje u odnosu na identifikaciju sporne nepokretnosti, a iz građevinske i upotrebne dozvole nije bilo moguće utvrditi spratnost, površinu i strukturu sporne nepokretnosti jer je dozvoljena izgradnja kancelarijsko-poslovne zgrade. Pored toga tužilac nije dokazao da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine u skladu sa članovima 20. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u vezi sa članovima 80. i 81. Zakona o udruženjima. Pravo svojine tužilac nije mogao steći ni po osnovu održaja jer nije bio savestan držalac, a nije imao ni zakonitu državinu u smislu člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zbog toga je odbijen tužbeni zahtev u celosti.

Stanovište nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.

Sindikat predstavlja organizaciju čiji je položaj i rad uređen Zakonom o radu i to odredbama članova 206. i 220. Na pitanje prava na nepokretnostima u društvenoj svojini primenjuju se odredbe Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“ br. 51/2009) po kom zakonu je u članu 2. stav 1. propisano da je udruženje u smislu ovog zakona dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (stav 1). Na sindikate i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom. Prema članu 80. nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi) sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze. Po članu 81. stav 1. istog zakona nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije do dana stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korišćenja prelaze u svojinu odnosno susvojinu ovih društvenih organizacija srazmerno udelu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima ostvarenim od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljeni način (stav 1). Sopstvenim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se sredstva ostvarena po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili druga sredstva ostvarena iz budžeta društveno-političkih zajednica (stav 2). Svojinska prava iz stava 1. ovog člana se utvrđuju u postupku pred nadležnim sudom (stav 3).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, tužilac koji je do dana stupanja na snagu Zakona o udruženjima (22.07.2009. godine) imao pravo korišćenja na navedenoj nepokretnosti, ima pravo da traži utvrđenje svojine, odnosno svog svojinskog udela (član 81. navedenog zakona). U konkretnom slučaju zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao da je isključivo svojim sredstvima finansirao izgradnju predmetne nepokretnosti (ostvarenih od upisnine i članarine) zasnovan je na stanovištu da nije dostavio dokaze o gradnji i finansijski izveštaj – rekapitulaciju uloženih sredstava, kao i dokaz o isplati naknade za eksproprisanu parcelu iz sopstvenih sredstava, pri čemu je u pitanju vrlo vredan projekat za koji nije dokazano da su sredstva članarine i upisnine omogućavala takvu investiciju. Teret dokazivanja da je predmetnu nepokretnost stekao sopstvenim sredstvima, odnosno sredstvima pravnog prethodnika je na tužiocu, kao i činjenica o poreklu tih sredstava u smislu strukture sredstava iz člana 81. stav 2. Zakona o udruženjima.

Primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 7. stav 1. i članova 228. i 231. ZPP, sud će uzeti za nedokazanu onu tvrdnju za koju parnična stranka nije sudu pružila dovoljno adekvatnih dokaznih sredstava u prilog osnovanosti svojih navoda, odnosno kojima osporava navode i dokaze protivnika. U postupku je utvrđeno da je Statutom Saveza sindikata Jugoslavije (usvojen na I kongresu Jedinstvenih sindikata Jugoslavije od 24-28.10.1948. godine) u poglavlju IX regulisano pitanje novčanih sredstava sindikata tako što se ista sastoje od upisnine, članarine, prihoda od sindikalne imovine itd. Visinu upisnine i članarine određuje centralni odbor SSJ, a uplaćuje se mesečno. Sledom navedenog, a kod postojanja građevinske i upotrebne dozvole na ime pravnog prethodnika tužioca kao investitora, tužilac je izneo činjenice i priložio dokaze o gradnji i izvorima novčanih sredstava sindikata u vreme gradnje, pa za sada nisu razjašnjene i pouzdano utvrđene činjenice na osnovu kojih su nižestepeni sudovi formirali zaključak da sopstvena sredstva pravnog prethodnika tužioca nisu omogućavala takvu investiciju.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić