Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Ćirić advokat iz ..., protiv tuženog Philip Morris Operations a.d. Niš, koga zastupa Nebojša Stanković advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2244/2020 od 23.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2244/2020 od 23.09.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2963/15 od 04.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za 2007. godinu isplati iznos od 939.438,00 dinara, kao i iznos od 169.000,00 dinara na ime izgubljene premije u 2007. godini, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2008. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 256.775,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2244/2020 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena u stavu prvom izreke, presuda Osnovnog suda u Nišu P 2963/15 od 04.05.2017. godine. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 213.975,00 dinara, dok je za iznos preko iznosa dosuđenog ovim stavom izreke do traženog iznosa od 256.775,00 dinara, zahtev tuženog odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je izjavio odgovor na reviziju.

Rešenjem R3 11/2021 od 26.01.2021. godine Apelacioni sud u Nišu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu čl. 395. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 25.12.2009. godine, radi naknade štete, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 400.000,00 dinara. Podneskom od 27.03.2017. godine tužba je preinačena tako što je tužbeni zahtev povećan na iznos 1.108.438,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 04.05.2017. godine. Drugostepena presuda doneta je 23.09.2020. godine.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić