U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u pravnoj stvari tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Marković, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 142/21 od 12.05.2021. godine, u sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 142/21 od 12.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 362/20 od 17.02.2021. godine, prvim stavom izreke, određeno je da će Sara Surdučki, kao majka i zakonita zastupnica samostalno vršiti roditeljsko pravo nad zajedničkim detetom mal. VV, rođenim ... godine. Mesto prebivališta mal. VV je kod majke i zakonske zastupnice AA u ..., ul. ... br. ... . Drugim stavom izreke, uređen je model viđanja oca sa maloletnim detetom na način bliže naveden u ovom stavu izreke. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. sina VV, mesečno plaća iznos od 15.000,00 dinara, počev od 17.02.2021. godine, kao dana donošenja ove presude, pa ubuduće dok za to postoje uslovi ili se prilike ne promene i to tako što će svakog 05. u mesecu za tekući mesec ovaj iznos uplaćivati na račun tužilje – protivtužene, majke i zakonske zastupnice mal. deteta. U preostalom delu zahteva tužilje, radi obavezivanja tuženog na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta za razliku od 5.000,00 dinara do traženih 20.000,00 dinara mesečno od dosuđenja pa ubuduće, kao i za iznos od 20.000,00 dinara mesečno od podnošenja tužbe od 09.10.2020. godine, do 17.02.2021. godine, kao dana presuđenja odbijen je kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim detetom mal. VV, poveri ocu kojim je tražio da se uredi održavanje ličnih odnosa majke sa detetom i mal. VV u skladu sa mišljenjem SCR u Staroj Pazovi, kojim je tražio da se tužilja obaveže na na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara, počev od najkasnije do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa sve dok za to postoje zakonski razlozi ili se prilike ne promene na tekući račun oca. Petim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove nastale u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 142/21 od 12.05.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu kojim je tužbeni zahtev usvojen, protivtužbeni zahtev odbijen i odlučeno o parničnim troškovima. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija, dozvoljena i neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba postupka koje bi mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili u vanbračnoj zajednici u kojoj je dana ... godine rođen zajednički sin maloletni VV. Vanbračna zajednica stranaka faktički je prekinuta u oktobru mesecu 2020. godine, od kada tužilja sa maloletnim detetom živi u domaćinstvu sa svojim roditeljima, dok je tuženi nastavio da živi u porodičnom domaćinstvu sa svojim roditeljima. Tužilja je po zanimanju ... – ..., trenutno nije zaposlena i izdržavaju je roditelji. Tuženi ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, poseduje oko 20 hektara zemljišta i mesečno zarađuje od 50.000,00 do 60.000,00 dinara, a njegov otac ima registrovano privredno društvo. Pravnosnažnom sudskom odlukom, tuženi je obavezan da izdržava dete staro ... godina koje živi sa majkom u mesečnom iznosu od 25.000,00 dinara. Tuženi je od faktičkog prekida zajednice života sa tužiljom izdržavanju mal. VV, doprinosio mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara. Mesečne potrebe mal. deteta utvrđene su u iznosu od 27.000,00 dinara mesečno. Mal. VV, pokazuje emotivnu privrženost prema roditeljima podjednako. Oba roditelja poseduju roditeljske kompetencije i prepoznaju razvojne potrebe deteta. Majka prepoznaje potrebe mal.deteta i na njih odgovara, a porodični i sredinski odnosi su povoljni. Dete je u uzrastu kada je upućeno na negu majke, pa s obzirom na činjenicu da stranke žive u istoj ulici i tuženi održavanjem ličnih odnosa može ravnomerno biti uključen u zadovoljenje razvojnih potreba mal. VV. Tuženi je u proteklom periodu redovno viđao dete, sklon je nametanju sopstvenih stavova, na koje tužilja primenjuje mehanizme odbrane i na taj način ne ostvaruje komunikaciju. U međusobnim odnosima stranaka postoje nerazrešeni emotivni odnosi koji utiču na kvalitet roditeljske saradnje. Najbolji interes mal. deteta nalaže da bude povereno majci, a sa ocem održava lične odnose na način bliže naveden u izreci prvostepene odluke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev za poveravanje deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, kao i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnim detetom na način kako je to bliže navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta od strane tuženog, kao roditelja kome dete nije povereno.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u najboljem interesu mal. deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i mišljenje organa starateljstva. Pobijena presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog, su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Sudovi su imali u vidu da majka poseduje roditeljske kompetencije, da prepoznaje potrebe maloletnog deteta i na njih odgovara, dok su, imajući u vidu uzrast maloletnog VV (rođenog ... godine), svakodnevna briga i ljubav majke u ovako ranom uzrastu nezamenljivi. Osim toga, majka ispoljava kontinuiranu brigu i angažovanje za mal.dete, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci.

Suprotno revizijskim navodima, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, najbolji interes maloletnog deteta pravilno je utvrđen saglasno Porodičnom zakonu.

Ostali navodi revizije, kojima se osporava odluka o vršenju roditeljskog prava predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta. U konkretnom slučaju, način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, ovde tuženim u skladu je sa izveštajem organa starateljstva i najboljim interesom maloletnog deteta imajući u vidu uzrast deteta, emotivne potrebe deteta, kao i želju i brigu oca da se stara o njemu, kao i njihovu emotivnu bliskost, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije.

Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva pravilno nalazeći da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložio organ starateljstva u najboljem interesu maloletnog deteta, jer otac poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije, imajući u vidu da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.

Imajući u vidu uzrast maloletnog deteta, utvrđene potrebe, minimalnu sumu izdržavanja i zaradu tuženog, primenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih članom 160. i 161. Porodičnog zakona, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili da tuženi ima mogućnosti da izdržavanju maloletnog deteta doprinosi sa 15.000,00 dinara mesečno.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, a na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić