U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Slavica Glišić Polić, advokat iz ... i Snežana Stanković Conić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Valjevu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 500/2021 od 06.12.2021. godine, u sednici održanoj dana 12.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 500/2021 od 06.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

Delimično se USVAJA revizija tužene i PREINAČUJU presuda Višeg suda u Šapcu Gžrr1 500/2021 od 06.12.2021. godine u delu stava prvog izreke i presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 496/19 od 11.10.2021. godine u delu stava prvog izreke tako što se ODBIJA zahtev kojim je tužilac tražio naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja St 44/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu, u iznosu od 66.444,00 dinara.

U preostalom delu revizija tužene se ODBIJA kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr1 496/19 od 11.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Valjevu St 44/2010 plati 562.265,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 562.265,00 dinara počev od 30.09.2009. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi na ime troškova parničnog postupka 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, dok se zahtev tužioca preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 75.000,00 dinara odbija kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka od 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 500/2021 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene, a presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 496/19 od 11.10.2021. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene delimično osnovana (u usvajajućem delu odluke o kamati na glavni dug).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 731/2018 od 26.04.2018. godine usvojen je prigovor tužioca pa je utvrđeno da je u postupku stečaja nad H.K. „Viskoza“ a.d. „Celuloza“ DOO Loznica, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 44/2010, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Stečajni postupak nad navedenim privrednim društvom sa većinskim državnim kapitalom pokrenut je 11.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja St 10/09 od 30.09.2009. godine u drugom isplatnom redu pod rednim brojem ..., utvrđeno je potraživanje tužioca u iznosu od 162.702,00 dinara, u četvrtom isplatnom redu pod rednim brojem ... u iznosu od 399.563,00 dinara, ukupno 562.265,00 dinara u koji iznos je pored glavnice u visini od 353.427,00 dinara uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata od 208.838,00 dinara, obračunata do dana otvaranja postupka stečaja primenom konformne metode. Prema izveštaju poverenika stečajnog upravnika od 22.10.2020. godine potraživanje tužioca iznosi 495.821,23 dinara od čega glavni dug 353.426,00 dinara a zatezna kamata do dana otvaranja postupka stečaja, obračunata na glavni dug primenom prostog interesnog računa iznosi 142.394,23 dinara, tako da ukupno novčano potraživanje tužioca nakon takvog obračuna zatezne kamate iznosi 495.821,23 dinara. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu, odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika, privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovni su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

Zaključkom stečajnog suda St 10/09 od 30.09.2009. godine tužiocu je priznato potraživanje u određenom novčanom iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečejanog postupka primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja označenog zaključka. Tom odredbom bilo je pripisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika i utvrđena je njena visina u iznosu od 142.394,23 dinara.

Prvostepeni sud je dosudio tužiocu naknadu štete u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 30.09.2009. godine. Po stanovištu tog suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o ustavnom sudu, označena Odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno – na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene prihvatajući u svemu razloge nižestepenog suda.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledice nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, što nije dozvoljeno jer je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate, koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašna neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metoda prostog interesnog računa, što je u konkretnom slučaju i učinjeno u postupku stečaja tako što je kamata na glavni dug preračunata tom metodom i utvrđena u visini od 142.394,23 dinara.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio reviziju tužene i preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 66.444,00 dinara, kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnice.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u četvrtom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. st. 1. i 2. ZPP u vezi sa članom 153. stav 2. istog zakona, imajući u vidu delimičan uspeh tužene u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić