.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4585/2021
06.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Dulović advokat iz ..., protiv tužene AP Vojvodina, koju zastupa Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1189/21 od 25.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1189/21 od 25.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu P 20/2019 od 06.04.2021. godine, odbačen je predlog za ponavljanje postupka koji je tužilac podneo dana 20.11.2020. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1189/21 od 25.05.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Novom Sadu P 20/2019 od 06.04.2021. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 7, s pozivom na član 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući izjavljenu reviziju, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, presudom Višeg suda u Novom Sadu P 20/2019 od 11.02.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena isplati 10.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova. Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1579/2020 od 10.09.2020. godine. Tužilac je dana 20.11.2020. godine, lično podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 426. tačka 10. ZPP ukazujući da je stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi, da su upotrebljeni u pravnosnažno okončanom postupku, za njega bila doneta povoljnija odluka. Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu da je predlog za ponavljanje postupka podneo tužilac lično, koji nije advokat, odbacili predlog za ponavljanje postupka kao nedozvoljen, s pozivom na odredbe člana 430. stav 1. u vezi člana 85. stav 6. ZPP.
Ne stoji revizijska tvrdnja da je pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 1. u vezi člana 85. ZPP. U konkretnom slučaju, predlog za ponavljanje postupka izjavio je i svojeručno potpisao tužilac, koji nije advokat, suprotno odredbi člana 85. stav 6. ZPP kojom je izričito propisano da stranku u postupku po vanrednim pravnim lekovima mora da zastupa advokat, izuzev ako je sama advokat. To je imperativna odredba kojom se strankama zakonom oduzima postulaciona sposobnost. Samo predlogom za ponavljanje postupka podnetim od strane advokata može se inicirati postupak po tom vanrednom pravnom leku. Pri tome, predlog podnet od strane neovlašćenog lica ne može se naknadno osnažiti i postati dozvoljen. Ovo iz tog razloga što je pravo značenje odredbe člana 85. stav 6. ZPP jezički neupitno, zbog čega nema mesta tumačenju ove odredbe. Pravo značenje ove odredbe nedvosmisleno ukazuje da se svako obraćanje sudu podnošenjem vanrednog pravnog leka može pravno valjano izvršiti samo putem podnesaka sačinjenih i podnetih sudu od strane ovlašćenog punomoćnika advokata. Samo izuzetno to može učiniti i stranka lično koja je advokat, što ovde nije bio slučaj.
Imajući u vidu navedeno, a kako u konkretnom slučaju predlog za ponavljanje postupka nije izjavio punomoćnik koji je advokat, već stranka lično, to su pravilno nižestepeni sudovi ovako podnet predlog za ponavljanje postupka odbacili kao nedozvoljen.
Nisu osnovani navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac nije bio pozvan na ročište održano povodom predloga za ponavljanje postupka na koji način je učinjena povreda iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, čime je tužiocu uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom. Članom 430. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremene (član 428), nepotpune (član 429. stav 2) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428) predloge za ponavljanje postupka prvostepeni sud odbaciti rešenjem bez održavanja ročišta. Iz navedenog sledi da prvostepeni sud nije imao obavezu da održi ročište po nedozvoljenom predlogu za ponavljanje postupka u smislu člana 431. ZPP, već je takav predlog mogao da odbaci i bez održavanja ročišta primenom odredbe člana 430 stav 1 ZPP, zbog čega su neosnovani suprotni navodi revizije Osim toga, iz spisa proizlazi da je tužilac prisustvovao ročištu održanom 05.04.2021. godine povodom predloga za ponavljanje postupka zajedno sa svojim punomoćnikom BB, kome je poziv za ročište uredno dostavljen.
U reviziji tužilac ponavlja navode prethodno istaknute u žabi izjavljenoj protiv rešenja kojim je odbačen njegov predlog za ponavljanje postupka ukazujući da su tužiocu zbog njegovog imovnog stanja narušena ustavna prava na jednaku zaštitu pred sudom, kao i da je sud bio u obavezi da ga kao neuku stranku, u skladu sa odredbom člana 85. stav 10. upozori da prilikom podnošenja vanrednog pravnog leka mora angažovati punomoćnika iz reda advokata. Ove navode je u obrazloženju pobijanog rešenja cenio drugostepeni sud, koji je za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
