Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici koji su bili u braku 23 godine. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Loznici P 1792/08 od 28.01.2009. godine, razveden je brak stranaka. Tužena je nakon razvoda podnela tužbu radi supružničkog izdržavanja 04.02.2009. godine, pa je tužilac presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 353/10 od 28.04.2010. godine, obavezan da na ime supružničkog izdržavanja plaća mesečno iznos od od 8.000,00 dinara, počev od 04.02.2009. godine, dok za to postoje zakonski razlozi. Tužilac je tužbom od 26.03.2014. godine, zahtevao ukidanje obaveze izdržavanja utvrđene navedenom presudom Apelacionog suda u Beogradu od 28.04.2010. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici od 23.02.2016. godine, odbijen je taj tužbeni zahtev tužioca. Tužena (rođena ... godine) kao i u vreme donošenja navedene presude i dalje nije zaposlena, ne prima penziju, korisnik je socijalne pomoći u iznosu od 7.000,00 dinara mesečno koji iznos nije dovoljan za život jer ima izdatke za lekove zbog zdravstvenih problema ( operisala je stomak, žuč, nogu i glasne žice, ima problema sa kičmom i stent na srcu). Poseduje kuću, ali u njoj ne živi. Utvrđeno je da kod tužene ni sada nije došlo do promena u odnosu na period prethodnog odlučivanja o supružanskom izdržavanju jer kod tužene nije došlo do poboljšanja zdravstvenog stanja, zbog čega je potpuno i trajno nesposobna za rad. Tužilac (rođen ... godine) živi u ... gde ne plaća stanarinu ni režijske troškove. Suvlasnik je porodične kuće u ... koju deli sa ženom i decom pokojnog brata i za koju plaća režijske troškove. Boluje od hronične upale lojnih žlezda, operisao je rame, pa nije sposoban da radi, ali ima prijavljenu preduzetničku radnju „...“, a u izdržavanju mu pomaže prijateljica. Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 232/20 od 15.09.2020. godine, konstatovano je da tužilac od 23.04.2014. godine, nije u obavezi da daje izdržavanje za svoju bivšu suprugu, a koja činjenica je predstavljala osnov za ponavljanje krivičnog postupka koji je okončan pravnosnažnom presudom od 19.04.2017. godine i kojom je tužilac oglašen krivim zbog toga što nije davao izdržavanje za tuženu u periodu od 03.10.2015. godine do 31.10.2016. godine, odnosno u periodu u kom nije bio u obavezi da to čini. Zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja bio je na izdržavanju kazne zatvora, a tužena je protiv njega pokretala krivične i izvršne postupke, ali nije podnosila tužbu za produženje izdržavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, nalazeći da su ispunjeni uslovi za supružansko izdržavanje iz člana 151. u vezi člana 163. Porodičnog zakona. Po zaključku nižestepenih sudova, tužena usled bolesti i dalje nije sposobna za rad, pa prihodi koje ostvaruje kao korisnik socijalne pomoći nisu dovoljni za potrebe koje ima, a tužilac je u radnom odnosu kao preduzetnik radnje „ ...“ i ostvaruje zaradu, pa ima ekonomskih mogućnosti da plaća supružansko izdržavanje tuženoj u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 163. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), izdržavanje može trajati određeno i neodređeno vreme. Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina (stav 2.) a izuzetno izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi (stav 3).

Članom 167. stav 1. istog zakona, propisano je da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja ili smrću poverioca ili dužnika izdržavanja. Stavom 2. istog člana propisano je da izdržavanje može da prestane kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete, kao i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

Naime, u ovom slučaju izdržavanje tužene bilo je određeno pravnosnažnom sudskom odlukom počev od 04.02.2009. godine. Tužilac je tužbom od 26.03.2014. godine, tražio da se ukine napred navedena obaveza izdržavanja. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici P2 131/14 od 23.02.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev za ukidanje obaveze izdržavanja utvrđene presudom Apelacionog suda u Beogradu od 28.04.2010. godine, čime je obaveza izdržavanja tužioca produžena. Međutim, izdržavanje tužene bilo je određeno pravnosnažnom sudskom odlukom počev od 04.02.2009. godine dok za to postoje zakonski razlozi koji rok u smislu člana 163. Porodičnog zakona je istekao 04.02.2014. godine, pa je sa tim danom prestalo pravo tužene na izdržavanje. Bez zahteva poverioca izdržavanja za produženje izdržavanja i dokazivanja neophodnih činjenica o postojanju naročito opravdanih razloga koji ga sprečavaju da radi izdržavanje ne može biti produženo. Kako je izdržavanje prestalo istekom vremena trajanja izdržavanja, pogrešno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za prestanak njegove obaveze supružničkog izdržavanja tužene.

Osnovani su revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava osporavanjem zaključka nižestepenih sudova jer je tužba za produženje izdržavanja morala biti podneta pre isteka roka od pet godina jer ova obaveza poverioca izdržavanja proizilazi iz sadržine citiranih zakonskih odredbi koje određuju trajanje izdržavanja supružnika. Naime, bez obzira da li je izdržavanje ograničeno ili neograničeno sudskom odlukom, trajanje supružničkog izdržavanja ograničeno je zakonom na rok od pet godina. Istekom tog roka, a bez zahteva poverioca izdržavanja za produženje izdržavanja (koji se mora podneti do isteka roka od pet godina ) i dokazivanja neophodnih činjenica, ono ne može biti produženo jer prestaje po zakonu samim istekom vremena trajanja i ne može se ponovo ostvariti. Kod navedenog, osnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u oceni nižestepenih sudova koji su se bavili ispunjenošću uslova za produženje izdržavanja tužene (zbog naročito opravdanih razloga koji je sprečavaju da radi, a koji se tiču njenog zdravstvenog stanja).

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona, a vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić