Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4297/2019 od 13.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih – protivtužilja BB, VV i GG i tužioca po protivtužbi DD i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 220/2017 od 20.11.2018. godine, u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 220/2017 od 29.05.2019. godine kojim je, u odnosu na tuženu AA, odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i predmet u tom delu vraćen je prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužene – protivtužilje BB, VV i GG i tužilac po protivtužbi DD su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbi člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezane su tužene – protivtužilje BB, VV i GG da predmetni stan isprazne od lica i stvari i da ga predaju tužiocu – protivtuženom u državinu, dok je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilja BB, VV i GG i tužioca po protivtužbi DD kojim su tražili da se utvrdi da su oni u državini predmetnog stana i da se obaveže tužilac – protivtuženi da sa njima zaključi ugovor o zakupu tog stana. Ovakva odluka doneta je po utvrđenju da je tužilac – protivtuženi vlasnik predmetnog stana, da je njegovo pravo svojine upisano u katastar nepokretnosti na osnovu pravnosnažnog rešenja Službe za katastar nepokretnosti od 22.02.2018. godine, dok tužene – protivtužilje i tužilac po protivtužbi, kao članovi porodice pok. ĐĐ, nemaju pravni osnov za korišćenje stana, jer je odluka o davanju stana pok. ĐĐ u zakup pravnosnažno poništena.

U takvom slučaju, nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, o zahtevima stranaka odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, a drugostepeni sud je ispravno cenio navode žalbe revidenta o pravu na dom, u smislu člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zbog toga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji u cilju novog tumačenja prava. Uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude iz kojih proizlazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, a ne postoji ni potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo Osnovnom sudu u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji dana 03.03.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 20.11.2018. godine, dok je drugostepena presuda doneta 13.01.2020. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić