.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4589/2023
12.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Bogdanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranlaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2270/22 od 15.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2270/22 od 15.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2270/22 od 15.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 1080/21 od 16.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 1.008.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 16.06.2022. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete, pored iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke, na dosuđeni iznos naknade štete isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 01.11.2021. godine pa do 16.06.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 171.090,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2270/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 1080/21 od 16.06.2022. godine u I i III stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Prema navedenoj odredbi, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je porebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužene ni izjednog od razloga predviđenog označenom odredbom. O pasivnoj legitimaciji tužene u sporovima za naknadu materijalne štete nastale elementarnom nepogodom - padavinom grada, koja je zadesila teritoriju Opštine Ivanjica 14.05.2015. godine, postoji ujednačena sudska praksa zasnovana na odredbama tada važećeg Zakona o ministarstvima kojim su poslovi protivgradne zaštite u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se preko Sektora za vanredne situacije. Odnos između odgovornosti tužene i odgovornosti jedinice lokalne samouprave, koja po odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi organizuje zaštitu od elementarnih nepogoda, u sudskoj praksi razrešen je u skladu sa članom 206. Zakona o obligacionim odnosima o solidarnoj odgovornosti više lica za istu štetu i pravom izbora oštećenog da zahteva naknadu štete od bilo kog odgovornog lica (član 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).
Doprinos oštećenog nastanku štete, u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, nije samo pravno već i činjenično - faktičko pitanje koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. U ovom slučaju je utvrđeno da državni sistem PGO i Zaštite toga dana uopšte nije radio, da protivgradnu mrežu uopšte nije moguće postaviti iznad zasada malina (zbog strmih terena sa jakim vetrovima, izraženim reljefom, lošim putevima), i da konfiguracija terena na kojem se nalazi tužiočev malinjak onemogućava postavljanje protivgradne mreže iznad ovih zasada, pa je tuženi u obavezi da tužiocu naknadi 70% od pretrpljene štete.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 1.008.000,00 dinara očigledno je niža od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljnost revizije.
Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
