.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4590/2019
21.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kovačević advokat iz ..., protiv tuženih Grada Beograda i Predškolske ustanove „BB“ čiji je zajednički zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8653/17 od 03.10.2017. godine, u sednici veća održanoj 21.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8653/17 od 03.10.2017. godine – stava prvog izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8653/17 od 03.10.2017. godine – stava prvog izreke.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11559/16 od 29.03.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa su obavezani tuženi da joj solidarno za maloletnog VV isplate pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obavežu solidarno tuženi da joj isplate pojedinačne mesečne iznose navedene u tom stavu izreke, sa traženom zakonskom zateznom kamatom, a stavom trećim izreke su obavezani tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 51.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 47.600,00 dinara počev od dana nastupanja izvršnosti odluke pa do isplate.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž 8653/17 od 03.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke je ukinuo prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke i predmet je u tom delu vratio istom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužilji solidarno isplate dosuđeni iznos na ime naknade štete, u visini razlike između plaćenog i propisanog iznosa naknade za boravak tužiljinog deteta u predškolskoj ustanovi – vrtiću, u spornom periodu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično- pravnoj situaciji. Odluka koja se pobija ne odstupa od pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja održanoj 09.02.2016. godine.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu podneta je 26.04.2016. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Obzirom da u postupcima u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Odluka o zahtevu za naknadu troškova po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom čl. 153. st. 1. i 165. st. 1. ZPP, prema uspehu revidenata u revizijskom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
