Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijene presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda postupka učinjenih pred drugostepenim sudom zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su kao zakonski naslednici pok. ĐĐ, upućeni rešenjem ostavinskog suda da pokrenu parnični postupak protiv tužene, radi poništaja Ugovora o doživotnom izdržavanju R3 ../14 od ...05.2014. godine. Tužena je pastorka pokojnog ĐĐ. Tužena je kao davalac izdržavanja najpre zaključila Ugovor o doživotnom izdržavanju R ../13 od 12.06.2013. godine sa ĐĐ i njegovom vanbračnom suprugom EE kao primaocima izdržavanja, a predmet navedenog ugovora su nepokretnosti (bliže navedene u listu nepokretnosti br. .. za KO ..., kao i nepokretnosti iz poravnanja R1. ../10 od 24.03.2010. godine i pokretne stvari), koje predstavljaju zajedničku imovinu primalaca izdržavanja. Ugovorom o doživotnom izdržavanju R3 ../14 od ...05.2014. godine zaključenim između pok. ĐĐ, kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja, pok. ĐĐ je raspolagao nepokretnostima (bliže navedenim u listu nepokretnosti br. .. KO ...), koje predstavljaju isključivo njegovu svojinu. Tužena je izvršavala svoje obaveze po navedenim ugovorima, o pok. ĐĐ se brinula za života i sahranila ga je posle smrti. Ugovor o doživotnom izdržavanju R3 ../14 od ...05.2014. godine zaključen je tri dana nakon što je ĐĐ dijagnostifikovan karcinom debelog creva, dana ...05.2014. godine, sa prognozom dužine života od 3 do 6 meseci. ĐĐ je pokušao samoubistvo ...06.2014. godine, a podlegao je povredama ...06.2014. godine. Veštačenjem je utvrđeno da kod pok. ĐĐ u vreme sačinjavanja navedenih Ugovora o doživotnom izdržavanju nije postojala bolest ili teža duševna poremećenost, niti je bio izmenjenog psihičkog stanja, da je bio sposoban da se samostalno stara o sebi, svojim pravima i interesima. Veštačenjem Komisije Zavoda za sudsku medicinu utvrđeno je da je ĐĐ karcinom završnog dela debelog creva dijagnostifikovan ...05.2014. godine, a nakon dodatne dijagnostike, utvrđeno je postojanje metastaza u tkivu jetre, trbušnice i limfnim čvorovima, nakon čega je lečen hemioterapijom i radioterapijom i da je sa lečenja otpušten ...06.2014. godine zbog nemogućnosti daljeg onkološkog tretmana, uz predlog za hospitalizaciju u Centar za palijativnu negu. Navedeno je ukazivalo na mogućnost nastanka smrtnog ishoda u vremenskom intervalu od 3 do 6 meseci.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da je činjenica bliske smrti pok. ĐĐ kao primaoca izdržavanja, bila poznata, ili morala biti poznata, kako njemu tako i tuženoj, te je zbog izostanka aleatornosti poništio sporni Ugovor o doživotnom izdržavanju shodno odredbi člana 203. Zakona o nasleđivanju.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključujući da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Ocenio je da sporni ugovor nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja isti zaključio sa tuženom nakon što mu je dijagnostifikovan karcinom jer je već trajalo izdržavanje pok. ĐĐ po prethodnom ugovoru o doživotnom izdržavanju, koje obaveze je tužena sve vreme izvršavala i svojim postupcima nije dovela u sumnju pitanje motiva zaključenja ugovora, a tužioci nisu dokazali da je tužena iskorišćavala bolest primaoca izdržavanja da bi stekla nesrazmernu imovinsku korist i izigrala prava zakonskih naslednika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 194. Zakona o nasleđivanju propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Odredbom člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Prema navedenim odredbama zakona, ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj prirodi teretan i aleatoran ugovor. Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju je da se primaocu izdržavanja obezbedi ugovoreno izdržavanje. Aleatornost kod ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja pravni standard koji se procenjuje prema svim okolnostima svakog konkretnog slučaja. Ako bi zbog bolesti ili duboke starosti primaoca izdržavanja smrt bila izvesna u relativno kratkom vremenu, aleatornosti nema i takvim ugovorom se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna korist bez ekvivalencije što je karakteristika teretnog ugovora. Činjenice koje vode poništaju takvog ugovora su svest i znanje o bliskoj smrti i nesrazmernoj imovinskoj koristi, kao i o izigravanju naslednih prava naslednika.

U konkretnom slučaju, bez obzira što je tužena izvršavala svoje obaveze po ranijem ugovoru o doživotnom izdržavanju, svrha novog ugovora o doživotnom izdržavanju od ..05.2014.godine (koji za predmet ima drugu imovinu), zaključenog tri dana nakon što je pok. ĐĐ dijagnostifikovan kancer sa prognozom mogućnosti nastanka smrtnog ishoda u vremenskom intervalu od 3 do 6 meseci, nije ostvarena, a i smrt je nastupila znatno ranije zbog toga što je pok. ĐĐ pokušao samoubistvo i za par dana podlegao povredama. Iz navedenog proizlazi, da ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen da bi se primaocu izdržavanja obezbedilo ugovoreno izdržavanje u skladu sa odredbom člana 194. Zakona o nasleđivanju, već upravo u cilju izigravanja prava zakonskih naslednika, što ni tužena nije sporila (jer je i pok. ĐĐ izjavio da ništa neće da ostavi ćerki), a sve s obzirom na svojstvo ugovornih strana, da je tužena izdržavajući pok. ĐĐ bila upoznata i nije mogla ostati ne upoznata, sa njegovim zdravstvenim stanjem i prognozom nastupanja smrti u relativno kratkom vremenskom periodu, odnosno znala je za prisustvo teške bolesti na strani primaoca izdržavanja i izvesnost smrti u kratkom periodu, što je isključilo aleatornost na strani tužene, s obzirom na vremenski razmak između postavljanja dijagnoze, zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Zbog toga sporni ugovor o doživotnom izdržavanju, nema obeležje aleatornosti i ispunjeni su uslovi za poništaj ovog ugovora, primenom člana 203. Zakona o nasleđivanju koji propisuje poseban slučaj rušljivosti čija je svrha trostruka: da se sačuva jednostrana aleatornost ugovora (samo na strani davaoca izdržavanja), da se zaštite zakonski naslednici primaoca izdržavanja i da se spreče zloupotrebe.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocima koji su uspeli sa revizijom, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, u vezi sa članom 165. ZPP dosuđeni su traženi opredeljeni troškovi revizijskog postupka i to na ime sastava revizije u iznosu od 24.000,00 dinara po osnovu zastupanja tri stranke, na ime takse na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i na ime takse na revizijsku odluku u iznosu od 5.700,00 dinara, ukupno iznos od 33.500,00 dinara, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić