.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4593/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Đorić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije –Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 192/22 od 22.09.2022. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 192/22 od 22.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 192/22 od 22.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu Prr 72/2021 od 14.03.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 35.210,98 dinara na ime glavnog duga sa zateznom kamatom od 14.03.2022. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, kao i iznos od 325,38 dinara na ime kamate na glavni dug obračunate do 02.02.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 325,38 dinara od 14.03.2022. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 39.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 192/22 od 22.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom drugim istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajnog dužnika koji je preduzeće u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a navodima revidenta se osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog zbog kojeg posebna revizija može da se izjavi. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 35.210,98 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
