Tužioci AA iz ... i BB iz ... su preko punomoćnika podneli odgovor na reviziju. Troškove odgovora nisu tražili.

Revizija tužene izjavljena protiv drugostepene presude u odnosu na tužilju AA iz ... nije dozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP jer je vrednost spora presude koja se pobija u tom delu (1.819.000,00 dinara) ispod revizijskog cenzusa od preko 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stoga nije dozvoljena ni revizija protiv rešenja o troškovima u odnosu na ovu tužilju.

Revizija tužene izjavljena protiv drugostepene presude u odnosu na tužioca BB iz ... je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu ovog tužioca usvojivši isti za iznos od 1.819.000,00 dinara sa zateznom kamatom i troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu ispitao pobijanu presudu u granicanma propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koje mogu biti revizijski razlog po odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama suprug prvotužilje i brat drugotužioca, sada pok GG, je preminuo 14.11.2015. godine. Sa tog razloga je rešenjem Višeg suda K-Po1 br.128/15 od 08.12.2015. godine obustavljen krivični postupak koji je vođen protiv tog lica zbog krivičnih dela prevare i prevare u pokušaju. Navedeni tužioci su njegovi zakonski naslednici, a trećetužilac je bio branilac okrivljenog. Zahtevi tužilaca za naknadu troškova krivičnog postupka prema troškovniku branioca odbačeni su kao nedozvoljeni rešenjima Višeg suda u Beogradu K-Po1 br.128/15 od 28.01.2016 i od 16.09.2016. godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je krećući se u granicama postavljenog zahteva prvotužilji dosudio iznos od 1.819.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka, dok je zahtev drugotužioca odbio kao neosnovan zbog nedostatka aktivne legitimacije. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je za isti iznos usvojio tužbeni zahtev i u odnosu na drugotuženog koji je po ostavinskom rešenju takođe naslednik lica protiv koga je obustavljen krivični postupak te je aktivno legitimisan za potraživanje dela zaostavštine koju čine troškovi krivičnog postupka bez obzira ko ih je platio braniocu okrivljenog.

Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni odredbe člana 265. Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 20. ZKP propisano je da ako se u toku krivičnog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka će rešenjem obustaviti postupak. Članom 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Citirana zakonska odredba člana 265. stav 1. ZKP ne pravi razliku u pogledu obaveze naknade troškova krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava u odnosu na razlog obustave krivičnog postupka. Zbog toga se navedena zakonska odredba primenjuje i u slučaju obustave krivičnog postupka zbog smrti okrivljenog.

U slučaju kada se okrivljeni oslobodi od optužbe ili se prema njemu optužba odbije ili se obustavi krivični postupak, titular prava na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao u postupku, iz budžetskih sredstava suda, je upravo okrivljeni. Troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka okrivljenog i nužnih izdataka i nagrade njegovog branioca, iz budžetskih sredstava suda, dosuđuju okrivljenom na njegov zahtev, koji može biti podnet i preko njegovog branioca. Ako zahtev ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od 3 meseca odredba člana 265. stav 6. ZKP ovlašćuje okrivljenog i branioca da potraživanje ostvaruju u parnici protiv Republike srbije. Kada je krivični postupak obustavljen zbog smrti okrivljenog, njegovi naslednici imaju pravo da potražuju naknadu troškova tog krivičnog postupka i to za plaćanja koja je okrivljeni izvršio tokom istog, a sve saglasno odredbama člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tač. 1-6. ZKP jer bi ta sredstva činila njegovu zaostavštinu. Obzirom da tužiocima zahtev za isplatu troškova nije usvojen, već je odbačen rešenjem krivičnog suda, drugotuženi kao naslednik okrivljenog ima pravo da svoje potraživanje ostvari u predmetnoj parnici. Stoga mu je isto pravilno dosuđeno pobijanom presudom, a saglasno uspehu u sporu i odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP odlučeno i o troškovima postupka.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić