Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3157/21 od 14.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih BB i VV oboje iz ..., i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev ovih tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB i VV su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnog pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud cenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sad pok. EE imao je petoro dece i to: ovde tužene BB (rođena 1978.godine) i VV (rođen 1980.godine) iz braka sa prvom suprugom (sa kojom je bio u braku do 1988.godine), i ovde tužene GG (rođena 1991.godine), DD (rođen 1992.godine) i ĐĐ (rođena 1993.godine) iz vanbračne zajednice sa tužiljom. Tužilja i EE su bili u vanbračnoj zajednici od 1990.godine, a potom u bračnoj zajednici od 28.12.1997.godine do ...2016. godine (kada je on preminuo). Njihova vanbračna zajednica je imala sve karakteristike bračne zajednice jer su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa svojom decom ovde tuženima GG, DD i ĐĐ, o njima se brinuli i dogovarali se o svim potrebama te zajednice. Tužilja je bila zaposlena četiri godine u preduzeću „Plana“ u ..., gde je radila sve do 2000. godine. Kasnije nije nigde radila, ali se brinula o deci, gajila ih, spremala hranu za njih i majstore koji su radili na izgradnji sporne kuće na Zlatiboru i vodila poslove oko izdavanja apartmana na Zlatiboru. EE je po zanimanju bio ..., imao je ordinaciju u ..., gde je odlazio i radio.

EE se dogovorio sa svojom bivšom suprugom da porodična stambena zgrada u ... koju su oni izgradili zajedničkim sredstvima ostane u njegovoj svojini (kao i u svojini tužilje), a da njih dvoje za uzvrat (za potrebe bivše supruge i potrebe njihovo dvoje tada još uvek maloletne dece - ovde tuženih BB i VV) kupe u Beogradu stan za stanovanje, što su i učinili. Sporne nepokretnosti na Zlatiboru (plac i kuća) tužilja i EE su kupili 19.05.1997. godine tokom trajanja njihove vanbračne zajednice od prodavca ŽŽ iz ... za kupoprodajnu cenu od 70.000 DM, od sredstava koje su zajednički obezbedili. U vreme kupovine, kuća je bila u fazi grube izgrađenosti, ukrovljena, ozidana, bez unutrašnjih zidova, sa ugrađenom stolarijom i grubo razvedenom vodovodnim i elektroinstalacijama. Kuću su u potpunosti izgradili i obezbedili za stanovanje do kraja 1998. godine i koristili je za stanovanje i izdavanje (četiri apartmana i jedan studio) i po tom osnovu su sticali prihode. Novac za izgradnju ove kuće su obezbedili od EE zarade, ušteđevine i od novca koji je EE ostvario kupovinom i prodajom više nekretnina u Beogradu u periodu od 1994. do 1998. godine. Sporni stan u Beogradu tužilja i EE su kupili 2008.godine za kupoprodajnu cenu od 220.000 evra, i to od novca koji su zaradili baveći se turizmom, odnosno izdavanjem apartmana i studija na Zlatiboru i od novca dobijenog prodajom jednog placa u ... . Ovaj stan sada koriste prvo i drugotuženi za stanovanje i za obavljanje ... delatnosti. Pred kraj svog života EE je usmeno podelio spornu imovinu između stranaka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba članova 171. stav 1. i 180. stavovi 2. i 3. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev (postavljen kao glavni tužbeni zahtev). Izvedenim dokazima je utvrđeno da su sporne nepokretnosti (kuća na Zlatiboru – KO ... i stan u Beogradu – KO ...) stečene u toku trajanja vanbračne i bračne zajednice između tužilje i njenog supruga sada pok. EE i da predstavljaju njihovu zajedničku imovinu sa jednakim udelima, zbog čega je utvrdio da tužilja imao pravo svojine na toj imovini sa udelom od ½ idealna dela. Po oceni prvostepenog suda, tuženi n BB i VV isu dokazali da je doprinos njihovog pravnog prethodnika veći od doprinosa tužilje, niti su dokazali da je njihov pravni prethodnik spornu kuću na Zlatiboru (KO ...) kupio iz sredstava svoje posebne imovine, pošto je navedena nepokretnost kupljena 19.05.1997. godine u toku trajanja vanbračne zajednice tužilje i njihovog oca (koja je trajala od 1990. godine do 28.12.1997.godine) i koja je imala sve karakteristike bračne zajednice, dok je sporni stan kupljen 2008.godine tokom trajanja braka tužilje i njihovog oca (koji je trajao od 28.12.1997.godine do njegove smrti 2016.godine). S druge strane, po oceni prvostepenog suda tužilja nije bila u obavezi da dokazuje zakonsku pretpostavku o jednakim udelima supružnika u sticanju zajedničke imovine. Činjenica da je tužilja odustala od predloga za izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske i ekonomske struke, na šta ima zakonsko pravo, nije oslobađala tužene BB i VV obaveze da dokazuju spornu činjenicu da je udeo njihovog pravnog prethodnika veći.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge koje za svoju odluku dao prvostepeni sud nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da u konkretnom slučaju nije oborena zakonska pretpostavka o jednakim udelima supružnika u sticanju zajedničke imovine. Prihvatio je i razloge koje je dao za opozivanje rešenja o izvođenju dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske i ekonomske struke donetog na pripremnom ročištu i određenog posebnim rešenjem od 02.07.2021. godine, smatrajući da prvostepeni sud time nije onemogućio tužene da predlože izvođenje ovih dokaza iz razloga što su navedena rešenja doneta po predlogu tužilje, od koga je odustala podneskom od 06.08.2021. godine, što je konstatovano u zapisniku o glavnoj raspravi od 11.10.2021. godine. Kako tuženi BB i VV nisu predložili izvođenje ovih dokaza, već je naprotiv njihov punomoćnik na raspravi izričito naveo da ne predlaže izvođenje ovog dokaza, prvostepeni sud u takvoj situaciji nije imao ovlašćenje da izvede taj dokaz u smislu člana 7. stav 2. ZPP. S toga predmet prvostepenog suda da u skladu sa članom 315. ZPP donese rešenje kojim se opoziva izvođenje ovog dokaza nije bila, niti je mogla biti od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke. Po stanovištu drugostepenog suda na tužilji je bio teret dokazivanja da je sporna imovina stečena radom tokom vanbračne zajednice u braku sa sada pok. EE (odnosno vanbračnoj zajednici) što je ona i dokazala, dok je na tuženima prema članu 231. stav 3. ZPP bio teret dokazivanja većeg udela pokojnog EE i obaranja zakonske pretpostavke jednakih udela, između ostalog, ukoliko smatraju potrebnim i predlaganjem izvođenja dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske i ekonomske struke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da predmetne nepokretnosti predstavljaju bračnu tekovinu tužilje i njenog sada pok. supruga EE (oca tuženih) i da tužilja ima pravo svojine sa udelom od 1/2 na navedenim nepokretnostima (što je predmet glavnog tužbenog zahteva), primenom zakonske pretpostavke o jednakim udelima o sticanju iz Porodičnog zakona, a što su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilja svoje pravo upiše kod nadležnih službi za katastar nepokretnosti.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Odredbom člana 180. stav 2. istog zakona, propisano da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Odredbom stava 3. istog člana je propisano da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Kod iznetog, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava. Pravilo o teretu dokazivanja se odnosi na obe ugovorne strane. U konkretnom slučaju, u postupku za utvrđenje vanbračne, odnosno bračne tekovine supružnik koji podnosi tužbu je zaštićen zakonskom pretpostavkom o jednakim udelima i nije dužan da dokazuje tu činjenicu. Teret dokazivanja suprotnog je na protivnoj strani. Činjenica da su sporne nepokretnosti stečene tokom trajanja vanbračne i bračne zajednice tužilje i sada pok. EE, zajedničkim sredstvima utvrđena je izvođenjem dokaza (saslušanjem parničnih stranaka, svedoka, čitanjem pismenih isprava), koje je prvostepeni sud pravilno cenio. Zaključak o jednakom udelu tužilje u sticanju predmetne nepokretnosti zasnovan je na zakonskoj pretpostavci o jednakim udelima. U takvoj situaciji, na tuženima je bio teret dokazivanja suprotnog i isticanja dokaza izvođenjem dokazna preko veštaka odgovarajuće struke, koji dokaz oni nisu isticali, oslonivši se na takav dokazni predlog podnet od strane tužilje, koji je ona do zaključenja rasprave povukla, odnosno od njega odustala, o čemu su prvo i drugotuženi kao podnosioci revizije bili blagovremeno obavešteni. Oni pak nisu predlagali izvođenje tog dokaza, smatrajući da je teret dokazivanja udela na tužilačkoj strani. U takvoj situaciji nižestepeni sudovi su pravilnom primenom navedenih odredbi Porodičnog zakona odlučili o tužbenom zahtevu tužilje.

Preostalim revizijskim navodima se napada pravilnost činjeničnog stanja kao nepotpuno i pogrešno utvrđenog, što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić