Stavom 3. izreke odbačena je tužba tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom i vlasnik na 3/5 na štednim knjižicama na ime tužioca prvotuženog AA u ukupnom iznosu od 20.144,91 evro. Stavom 4. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac vlasnik novca na zajedničkoj štednoj knjižici u Nacionalnoj banci ... u ... sa udelom od ½ na iznos od 10.000 evra, kao i pravo svojine sa udelom od ½ na putničkom vozilu marke „...“ godište ..., registarski broj ...-....-... u ukupnoj vrednosti od 6.819,00 evra. Stavom 5. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca od dosuđenog do potraživanog iznosa kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik još ½ do traženih 3/5 novca na zajedničkoj štednoj knjižici u Nacionalnoj banci ... u ... na iznos od 10.000 evra kao i pravo svojine sa udelom od ½ na putničkom vozilu do traženih 3/5 marke „...“ godište ..., registarski broj ...-...-... ukupne vrednosti od 6.819,00 evra, kao neosnovan. Stavom 6. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom vlasnik 3/5 nepokretnih stvari i to: poslovnog centra u ... u ulici ... broj ..., ukupne površine od 104m², na kat. parc. br. ... KO ... na kome su kao vlasnici do sada upisani sa udelima od po ½ tužilac- protivtuženi i tužena-protivtužilja procenjene vrednosti od 298.691,00 evra, što je tužena dužna priznati i trpeti i dozvoliti da se tužiocu dosuđeni iznos izdvoji u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom 7. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno prema tuženoj da je tužilac po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom vlasnik na ½ nepokretnosti i to na: stambeno-poslovnom prostoru u ..., u ulici ... broj ... površine 650m² sa ... nezavisnih stambenih jedinica i poslovnim prostorom u prizemlju i podrumu, zatim dve kuće po 50m² i 20m², pomoćna prostorija 40m², sve na kat. parc. br. ... KO ..., upisan u list nepokretnosti br. ... KO ..., što je tužena dužna tužiocu priznati, trpeti i dozvoliti da tužilac ovaj dosuđeni udeo izdvoji u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom 8. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom vlasnik od dosuđene ½ do tražene 3/5 na: stambeno- poslovnom prostoru u ... u ulici ... broj ..., površine 650m² sa .... nezavisnih stambenih jedinica i poslovnim prostorom u prizemlju i podrumu, zatim dve kuće po 50m² i 20m², pomoćna prostorija od 40m², sve na kat. parc. br. ... KO ..., upisana u list nepokretnosti br. ... KO ..., što je tužena dužna tužiocu priznati, trpeti da dozvoli da tužilac taj dosuđeni udeo izdvoji u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom 9. izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene pa je utvrđeno da je vlasnik sa udelom od 2/5 na porodičnoj stambenoj zgradi ... sa podrumskom površinom od 70m² i garažom od 35m² ulica ... br. ... na kat. parc. br. ..., površine 6 ari i 12m², sve upisano u list nepokretnosti br. ... KO ... i obavezan tužilac da tuženoj prizna ovo pravo i da tužena-protivtužilja svoj svojinski udeo upiše u nadležne javne knjige bez naknadne saglasnosti tužioca, dok je za više traženi udeo tužene od 2/5 do tražene ½ odbijen zahtev kao neosnovan. Stavom 10. izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tužene, pa se utvrđuje da je ista vlasnik sa udelom od 2/5 na poslovnom prostoru površine 300m² koji se nalazi u ulici ... broj ... na kp. br. .. površine 3 ara 07m² sve upisano u list nepokretnosti ... KO .... i obavezan tužilac da tuženoj prizna ovo pravo i da tužena svoj svojinski udeo upiše u nadležne javne knjige bez naknadne saglasnosti tužioca, dok je za više traženi udeo tužene od 2/5 do tražene ½ zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom 11. izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužene kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici na novcu na štednim knjižicama na ime BB koja se nalazi u ... banci i .... banci u iznosu od 30.000 evra. Stavom 12. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužene, pa je utvrđeno da je tužena po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tužiocem, na novcu na zajedničkoj štednoj knjižici kod Nacionalne banke ...u ...sa udelom od ½ na iznos od 10.000 evra. Stavom 13. izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući presudu u stavu 7. izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac-protivtuženi je izjavio reviziju pobijajući presudu u stavu 2, 3, 6, 7. i 8. izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca-protivtuženog u odnosu na stav 2. izreke osnovana, dok su revizije tužioca-protivtuženog (u preostalom delu) i tužene-protivtužilje neosnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 12.07.1987. do 20. januara 2005. godine, kada je vanbračna zajednica faktički prestala da postoji. Iz vanbračne zajednice parnične stranke imaju jedno zajedničko dete – sina rođenog ... godine. Po zasnivanju vanbračne zajednice živeli su u kući tužiočevih roditelja, a tužilac se bavio prevozom peska, zajedno sa svojim ocem jer je posedovao kamion. Kasnije je kupio automobil marke „...“. Tužena je tokom 1991. do 1992. godine radila šest meseci u dve privatne firme, ali je najviše vremena posvećivala zajedničkom detetu. Tužena u vanbračnu zajednicu nije unela sopstvenu imovinu. U toku 1992. godine stranke su osnovale privatnu firmu PP UP “VV1“ u kojoj je tužena obavljala administrativne poslove, a tužilac poslove prevoza, organizacije i sklapanja ugovora. Međutim, ta firma nije dobro poslovala. U toku 1993. godine stranke su otvorile radnju za .... Osnovana je STR „VV2“ na ime tužene. Posao u vezi proizvodnje ... je išao dobro. Uvezene su mašine iz inostranstva. Tužena je obavljala sekretarske poslove, a tužilac je obavljao ostale poslove što se tiče prevoza, organizacije, poslovanja, sklapanja ugovora. Tokom narednih godina radnja se razvijala. Nakon toga je osnovana i radnja SZR „GG1“ osnivač AA PR iz ... . Kako se posao razvijao kupljene su i brojne nepokretnosti i to: kuća u .... u ulici ... broj ... i ..., a u toku 1998. godine kupljen je i plac od 5 ari sa tri objekta u ... ... broj ... . Na tom placu je nakon rušenja jednog objekta izgrađena poslovna stambena zgrada sa ... stambenih jedinica i jednim lokalom. Zatim je 2003. godine kupljen lokal u ulici .. broj ... – poslovni objekat. Tužilac je od Fonda za uređenje gradskog građevinskog zemljišta dobio iznos od 41.798 nemačkih maraka na ime naknade za eksproprisano zemljište, koji novac je dobio sa sestrom i majkom kao nasledstvo svog oca. Od tog novca je izgrađena vikendica u selu ... . U vezi te vikendice odlučeno je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu P 81/10 od 25.08.2015. godine kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tužene kojim je tražila da je vlasnik ½ naznačenog objekta, a po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici. U toku trajanja vanbračne zajednice kupljena su dva teretna vozila i to „...“ reg. oznake ... ...-... i „....“ reg. oznake ... .... „....“ je ostao kod tužioca, a drugo teretno vozilo „...“ je ostalo kod tužene. Kupljeno je i putničko vozilo marke „...“ godište .... registarskog broja ... ...-... čija je vrednost 6.819 evra. Preko radnji stranke su jedan deo robe isporučili kupcima u zemlji i inostranstvu pa stoga postoji i nenaplaćeno potraživanje od 920.000 evra na dan 31.03.2006. godine. Zarađena su i određena sredstva koja se nalaze na štednim knjižicama. Iznos od 20.144,91 evro nalazi se na štednoj knjižici koja se vodi na ime tužioca. Na zajedničkoj štednoj knjižici kod Nacionalne banke ... u ... nalazi se novčani iznos od 10.000 evra.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je shodno odredbi člana 191. i člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, utvrdio da su parnične stranke podjednako učesvovale u sticanju zajedničke imovine u toku trajanja vanbračne zajednice.

Pri tome, sud je imao u vidu doprinos u radu obe stranke pri čemu svoj stav o utvrđivanju doprinosa o sticanju nije zasnovan na matematičkim proračunima i analizama u građanskim vrednostima veštaka jer je prema samim izjavama stranaka prepušteno sudu da odluči o tužbenom zahtevu po slobodnoj oceni. Na osnovu ostalih izvedenih dokaza. Polazeći od napred citiranih odredbi Porodičnog zakona, kao i člana 185. stav 5. i člana 168. PZ, sud je našao da su udeli parničnih stranaka u sticanju zajedničke imovine podjednaki i shodno tome doneo odluku kao u stavu 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 12. izreke.

U odnosu na pokretne stvari označene u stavu 2. izreke revidirane presude sud je odbacio tužbu tužioca iz sledećih razloga:

U toku postupka sud je utvrdio da se pred Privrednim sudom u Kragujevcu pod broj 25-188/15 vodi postupak između dva privredna subjekta gde je predmet spora potraživanje između STR „VV2“ – vlasnik BB iz ... protiv tuženog SZTR „GG“ PR AA, .... Prema članu 1a Zakona o privrednim preduzetnicima („Službeni glasnik RS“ br. 54/89, 9/90, „Službeni glasnik RS“ br. 19/94 i 61/05) koji zakon je važio u vreme kada je prestala vanbračna zajednica stranaka, u sporu kao stranka može biti fizičko lice – vlasnik, osnivač radnje, odnosno kao stranka može biti označena firma, ili sa naznakom ko je njen osnivač.

U ovoj parnici, tužilac i tužena su označeni kao fizička lica, a ne i kao vlasnici – osnivači radnje, što propisuje odredba člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/11... 91/19). Citirani zakon u članu 86. stav 1. propisuje da preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koji je registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji, a stavom 2. da poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik“ ili „PR“ i mesto u kome je sedište preduzetnika. Kako u ovom slučaju na strani tužioca i tužene nema označenja osnivača – vlasnika, to je drugostepeni sud na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 1. ZPP tužbu odbacio.

U pogledu tužbenog zahteva da je tužilac vlasnik 3/5 novca na štednim knjižicama u ukupnom iznosu od 20.144,91 evro (stav 3. izreke) sud je tužbu odbacio zbog nedostatka pravnog interesa na strani tužioca jer se navedena sredstva na štednoj knjižici već vode na njegovo ime. Iz istih razloga je odbačena kao nedozvoljena i tužba tužene-protivtužilje da je vlasnik novca na štednoj knjižicama u ... banci i ... banci u iznosu od 30.000 evra (stav 11. izreke) jer se traženi novac na tim knjižicama već vodi na njeno ime.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud izvršio ocenu izvedenih dokaza i primenio materijalno pravo u delu koji se odnosi na stav 3, 6, 7. i 8. izreke. Parnične stranke su spornu imovinu stekle u vanbračnoj zajednici sa podjednakim učešćem izuzev većeg učešća tužioca u sticanju imovine – nepokretnosti pod stavom 9. izreke – koji deo doprinosa tužilji u određenom delu – za 10% je manji zbog ulaska imovine sa strane u korist tužioca.

Pravilno je sud postupio kada je odbacio zahteve stranaka u odnosu na novčane iznose (stav 3. i 11. izreke), zbog nedostatka pravnog interesa stranaka za podnošenje tužbe sa takvim zahtevom. Ovo obzirom da se traženi iznosi na štednim knjižicama vode na ime stranaka.

Međutim, u odnosu na stav 2. izreke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pošao od pogrešne primene materijalnog prava što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Drugostepeni sud je odbacio tužbu tužioca-protivtuženog u pogledu zahteva za mašine označene u stavu 2. izreke presude sa argumentacijom da su tužilac i tuženi označeni kao fizička lica a ne i kao vlasnici – osnivači radnji i što se pred Privrednim sudom u Kragujevcu vodi spor između ovde tužioca i tužene kao osnivača privrednih subjekata (zanatskih radnji) za iste stvari o kojima se vodi spor u ovom predmetu. Razlozi drugostepenog suda u smislu odbačaja tužbe u tom delu nisu dovoljno pravno utemeljeni a iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da se pred Privrednim sudom u Kragujevcu između dva privredna subjekta i to STR „VV2“ – vlasnik BB iz ... i SZTR „GG“ PR AA iz ... vodi spor u vezi istih stvari u predmetu 2 P 588/15. U ovom predmetu nije u pitanju spor o delatnosti privrednih subjekata već je predmet spora između fizičkih lica u pogledu njihovog sticanja u vanbračnoj zajednici. Označavanje fizičkog lica kao vlasnika SZR je od značaja samo za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda. U ovom sporu stranke se javljaju isključivo kao fizička lica a ne kao osnivači zanatskih radnji što je od bitnog značaja. Ovde nije u pitanju spor iz delatnosti već je predmet spora između fizičkih lica u pogledu njihovog sticanja u vanbračnoj zajednici. Ovo posebno iz razloga što je članom 184. Porodičnog zakona predviđeno da stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo. U toku postupka nije utvrđeno ko od stranaka obavlja delatnost sa naznačenim stvarima te da li su tužiocu naznačene stvari – mašine neophodno potrebne za vršenje zanata ili zanimanja. Od pravilnog utvrđenja tih činjenica zavisi kako će biti odlučeno o zahtevu u tom delu.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istim postupiti, po potrebi pribaviće spise Privrednog suda u Kragujevcu 2 P 588/15, utvditi ko je vršio obavljanje posla preko napred naznačenih zanatskih radnji u vidu zanata ili zanimanja ko je nastavio sa vršenjem tog posla te da li su te mašine neophodno potrebne jednoj od stranaka za dalje vršenje tog zanata ili zanimanja i u kojoj meri. U skladu sa pravilnom ocenom izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić