Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u štampanom izdanju dnevnog lista „Politika“ od ...2017. godine na naslovnoj strani objavljen je tekst pod naslovom „AA bez tendera ... ...“ a u podnaslovu „... ... ...“ u kom delu se nalazi i slika tužioca. U tekstu je navedeno da je AA predstavnik kompanije „BB“ koga su srpski mediji prozvali i „...“ bez tendera dobio posao nabavke ... ... ali nam nije rečeno kolika je vrednost ovog ugovora. „... ... ...“ navodi se u pisanom odgovoru ... „Politici“. ... ne podleže Zakonu o javnim nabavkama i nije obavezan da ga primenjuje tvrde u ovom preduzeću. Ipak za nabavke velike vrednosti ... upućuje poziv za dostavljanje ponuda. Na koji način upućuje pozive za dostavljanje ponuda, da li putem oglašavanja poziva u sredstvima javnog informisanja ili direktnim pozivanjem potencijalnih dobavljača zavisi od vrste robe koju nabavlja. U daljem tekstu se navodi „da tendera nije bilo pokazuju i podaci portala Uprave za javne nabavke. ... ne samo da nije raspisao javni poziv za konkretan posao, već 2015. i 2016. godine uopšte nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama“. U istom izdanju dnevnog lista na strani ... nastavlja se tekst sa naslovne strane u rubrici „ekonomija“ i ponavlja naslov „AA bez tendera dobio ...“ gde se navodi „kako nam je rečeno u ovoj instituciji, Uprava je još krajem prošle nedelje zatražila od ... da navede zakonski osnov po kome smatra da je oslobođena ovih procedura. Nadležni u Upravi za javne nabavke još nisu dobili odgovor iz ove kompanije. Zakon u članu 7. predviđa izuzetke da li se oni odnose na ... konačan sud daće Uprava za javne nabavke. AA predstavnik „BB“ odbio je pismenim putem da za „Politiku“ odgovori na ova pitanja. U tekstu se citira odgovor tužioca „za te odgovore morate da se obratite direkciji firme „BB“ u ... Ja nisam autorizovan da dajem takve informacije. Ako je „...“ javno preduzeće znači da sve te informacije treba tražiti od „...“ a ne od partnera „...“, savetovao nas je AA i dodao da mu nije bila namera da „vređa“. U daljem tekstu se pojašnjava „dok u razgovoru za „Politiku“ ova pitanja smatra poslovnom tajnom, za portal „VV“ je na sličan način već odgovarao i nije se smatrao, neautorizovanim da daje takve informacije“. „Naprotiv čak je tvrdio da je posao dobio na javnom pozivu što demantuje i ... i Uprava za javne nabavke. U tekstu se citira odgovor tužioca iz ... 2016. godine gde je za „VV“ rekao: „... ... ...Sproveden je tender, našu ponudu je prihvatila komisija sastavljena od 23 predstavnika tenderske komisije a potom i Upravni odbor ... ... ... ...“. U tekstu se navodi da je tužilac pojašnjavao zašto se na tender nije javilo više zainteresovanih i da je to zbog loše reputacije ... i da je odgovor tužioca „... ... ...“. U tekstu se navodi da „prema pisanju „GG“ AA je prema ugovoru iz 2015. godine trebalo da obezbedi ..., a ceo posao vredan je 200.000.000,00 dinara. Prema saopštenju ... od ...2018. godine za posao uslužne ... izabrana je firma „BB“ AG .... Način izbora „BB“ za poslove uslužne ... za ... je sproveden po posebnim pravilima za izbor i ugovaranje najpovoljnijih uslova nabavki koji važe za ... Razlog za takav način izbora je što preduzeća iz poslovnog sistema ... nisu obveznici sprovođenja javnih nabavki po zakonu. Tužilac je u svom iskazu pred sudom objasnio da je tekst shvatio kao napad na njega i da je pominjanje njegovog imena kao da je on sam „BB“ i da je zloupotrebljavao državno preduzeće shvatio u tom smislu. Objasnio je da je jedan od direktora koji upravlja ovom firmom, da je članak napisan kao senzacija i da je usmeren na to da ukaže da je on postigao nešto nezakonito bez tendera i da je pri tom sam oštetio državu i predstavljen je kao kontraverzan biznismen. Tužilac objašnjava da je posao dobila firma „BB“ iz ..., da ga je ovakva informacija uplašila zato što je istu povezao sa sprovođenjem istrage, provera, prozivki, da je kontraverzni kriminalac koji šteti državu, da je u vezi sa tekstom išao u tužilaštvo na razgovor da je objasnio sve i izgubio gomilu vremena na odlazak, pravdanja i objašnjenja, da firma „BB“ nije on nego je on samo izvršni direktor u ovoj firmi a ne generalni direktor. Tužilac smatra da će običan građanin koji čita „Politiku“ doći do zaključka da je on nešto nezakonito radio pošto on sam ne zna da postoji Uredba Vlade da „...“ radi poslove bez tendera. Tužilac svoje pravo na demanti nije koristio. Autorka spornog članka objasnila je da je vršila pretragu preko sajta Uprave za javne nabavke u kojoj postoji baza svih tendera i videla da tu nije bilo tendera za ... što je potvrdio i sagovornik iz Uprave za javne nabavke. Novinarka je objasnila da je od tužioca pokušala da dobije informaciju i njegovu stranu priče ali je on odbio da odgovori na dostavljena pitanja. Pred prvostepenim sudom saslušan je i glavni i odgovorni urednik koji je potvrdio svoje učešće u odabiru opreme teksta i fotografije za naslovnu stranu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je postojao opravdan interes javnosti da dobije informacije koje se tiču izveštavanja o poslovanju ... kao javnog preduzeća, povodom zaključenja ugovora sa inostranom kompanijom „BB“ u kojoj je tužilac rukovodeći menadžer. Po oceni tog suda, pre objavljivanja informacije postupano je sa dužnom novinarskom pažnjom primerenom okolnostima, uz poštovanje principa „da se čuje i druga strana“ pa objavljena informacija sa fotografijom lika tužioca, nema lezionu podobnost da povredi čast i ugled i koja bi opravdala dosuđivanje naknade štete.

Po oceni drugostepenog suda, za ocenu lezione podobnosti spornog članka bitna je forma teksta, sadržina naslova i podnaslova. Imajući u vidu da je kontekst naslova i podnaslova negativan jer implicira na nezakonitost koja se dogodila i treba je proveriti, pri čemu sadržina teksta ostaje u drugom planu, to je ovakva forma spornog teksta podobna da povredi ugled i čast tužioca.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Odredbama člana 46. Ustava RS zajemčena je sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (stav 1.) i utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (stav 2.).

Prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice (stav 1.). Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu (pored ostalog) zaštite ugleda ili prava drugih (stav 2.).

Po članu 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

U konkretnom slučaju sporni tekst vezan je za pojave i događaje o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, u skladu sa članom 5. Zakona o javnom informisanju i medijima kojim je propisano da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona. Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Naime, sporni tekst se prvenstveno odnosi na poslovanje ..., povodom zaključivanja ugovora sa inostranom kompanijom u kojoj je tužilac menadžer, što proizilazi iz konteksta spornog članka i nesumnjivo sadrži informacije od javnog interesa. Pre objavljivanja navedenog teksta, autor je postupajući u skladu sa obavezom novinarske pažnje iz člana 9. navedenog zakona preduzela razumne mere istraživanja radi provere informacija, te je i tužiocu data prilika da odgovori na pitanja u vezi sa poslom nabavke ... ... (što je odbio).

Po oceni revizijskog suda, tekst nije objavljen sa namerom omalovažavanja ili diskreditacije ličnosti tužioca, već radi informisanja javnosti o legitimnoj temi, pri čemu je određena mera preterivanja pri izveštavanju dozvoljena. Zbog toga se, po pravilnom zaključku prvostepenog suda, naslov i podnaslov ne mogu posmatrati odvojeno od sadržine celog teksta, u kom su iznete činjenične tvrdnje koje objektivno nisu podobne da povrede ugled i čast tužioca, naročito imajući u vidu visoko rangiranu poziciju tužioca u upravi inostrane kompanije „BB“, kao i činjenicu da tužilac u ovoj parnici nije tražio naknadu štete zbog povrede prava privatnosti povodom objavljene fotografije (zapis lika), o čemu se izjasnio u podnesku od 05.09.2017. godine.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tužioca potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su dosuđeni tuženima, a koji su pravilno odmereni na osnovu članova 153. i 154. ZPP prema važećoj AT i TT.

Tuženima koji su uspeli u revizijskom postupku (pored troškova priznatih prvostepenom presudom) pripadaju i troškovi sastava revizije od strane advokata u iznosu od 18.000,00 dinara na osnovu članova 165. stav 2. i člana 163. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić