.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4603/2020
10.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Šeleda, advokat iz ..., po tužbi radi utvrđenja i po protivtužbi radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9597/19 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9597/2019 od 21.05.2020. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9597/19 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Valjevu P 18/18 od 15.10.2019. godine, u stavovima drugom i trećem izreke, kojima je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac suvlasnik sa udelom od 5/6 na izletničkoj kući u ..., izgrađenoj na kat.parc. .../... i kat.parc. br. .../... KO ..., sa pravom korišćenja parcela u istom udelu, što bi tužena bila dužna da prizna, delimično usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac da tuženoj preda u sudržavinu navedenu nepokretnost. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavovima četvrtom, petom i šestom izreke, kojima je obavezan tužilac da tuženoj na ime naknade za nekorišćenje objekta, u periodu od 12.12.2018. godine do 30.09.2019. godine, isplati iznos od 7.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.10.2019. godine do isplate, odbijen protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac da tuženoj na ime naknade za nekorišćenje objekta isplati preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 17.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2018. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 7.300 evra počev od 12.12.2018. godine do 15.10.2019. godine i obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 332.680,00 dinara.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Ov br. .../... od 16.10.1998. godine, na zaostavštini pok. VV, oca tužene, koju, između ostalog, čini pravo svojine na kat.parcelama br. .../... i .../... KO ... i prava po osnovu odobrenja za izgradnju izletničke kuće na ovim parcelama Zavoda za urbanizam i komunalne poslove SO Valjevo od 16.05.1972. godine, za zakonske naslednike, na jednake delove, oglašeni su tužena i njen brat GG sin ostavioca, odnosno brat tužene.
Ugovorom o kupoprodaji, zaključenim između parničnih stranaka, overenim pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. .../... od 27.02.2007. godine, tužena je tužiocu prenela pravo svojine na 1/2 idealnih delova izletničke kuće, izgrađene na kat.parc. br. .../... i .../... KO ..., sa pravom korišćenja zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta.
Tužena je uvela tužioca u državinu nepokretnosti a tužilac je, kao suvlasnik nepokretnosti, bez znanja i saglasnosti drugog suvlasnika brata tužene GG na nepokretnosti izveo građevinsko-zanatske radove, bez građevinske dozvole počev od 15.03.2007. godine. Tužilac nije od tužene tražio saglasnost za izvođenje radova osim saglasnosti da izmesti metalne stepenice u unutrašnjosti objekta. Tokom 2013. godine tužilac je za sve obaveze koje su teretile objekat preveo na svoje ime, a nakon što mu je tužena predala odgovarajuće isprave. Tužena nije boravila na ... sve do 2017.godine, kada je samo spolja obišla objekat, s obzirom da nije posedovala ključ.
Brat tužene kao suvlasnik predmetne nepokretnosti sa 1/2 idealnog dela nakon svog povratka iz inostranstva i boravka u Srbiji pa sve do svoje smrti nije zahtevao od tužioca kao suvlasnika predmetne nepokretnosti predaju predmetne nepokretnosti u sudržavinu. Tužena je nakon smrti brata, preminulog 01.04.2016. godine, po osnovu pravnosnažnog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ov.br. .../...od 27.09.2017. godine stekla pravo susvojine na 1/2 idealnih delova predmetne nepokretnosti.
Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da svi građevinsko-zanatski radovi koje je tužilac izveo na predmetnom objektu predstavljaju radove rekonstukcije spornog objekta.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ocenili da nije osnovan zahtev tužioca da se utvrdi da je suvlasnik predmetne nepokretnosti sa udelom od 5/6 idelanog dela, a da je osnovan protivtužbeni zahtev da tužilac tuženoj nepokretnost preda u sudržavinu.
Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.
Adaptacijom, rekonstrukcijom i dogradnjom tuđeg građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine, jer se ovakvim radovima ne stvara nov objekat, već se vrši poboljšanje uslova stanovanja postojećeg objekta. Međutim, ako postoji sporazum da jedan ugovorač vrši renoviranje objekta i da mu potom isti pripadne u svojinu, ako je sporazum realizovan u celosti, u tom slučaju savestan graditelj stiče pravo svojine, u smislu člana 24 .st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
U konkretnom slučaju nije takva situacija. Tužilac je ugovorom o kupoprodaji zaključenim sa tuženom stekao pravo svojine na ½ idealnog dela premetne nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta i potom, bez građevinske dozvole i bez dozvole drugog suvlasnika, brata tužene, izveo građevinsko-zanatske radove na rekonstrukciji objekta, znajući da se nepokretnost nalazi u režimu susvojine.
Tužilac tvrdi da je istovremeno sa kupovinom ½ idealnog dela nepokretnosti od tužene sa njom postigao dogovor da po pravnosnažnom okončanju postupka koji je tužena pokrenula radi proglašenja njenog brata za umrlog, od tužene, kao naslednika zaostavštine njenog brata, formalno kupi i drugu polovinu nepokretnosti. Međutim, iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i iz drugih dokaza izvedenih u postupku ne proizlazi kao nesumnjivo utvrđena činjenica da je među strankama postignut takav dogovor niti sporazum da tužilac vrši renoviranje nepokretnosti, a da mu se potom suvlasnički udeo poveća po osnovu ulaganja u rekonstrukciju, zbog čega se i po oceni Vrhovnog kascionog suda, tužiocu ne može pružiti tražena sudska zaštita, već mu na raspolaganju stoji obligaciono-pravni zahtev prema tuženoj kao suvlasniku nepokretnosti.
Prema odredbi člana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da suvlasničku stvar drži, da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Kako su parnične stranke suvlasnici sporne nepokretnosti, koju tužilac drži u isključivom posedu, pravilna je i odluka nižestepenih sudova da je tužilac u smislu člana 43. u vezi člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u obavezi da tuženoj preda nepokretnost u suposed.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
