U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Đura Uglješin, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., koju zastupa punomoćnik Đorđe Bokšan, advokat iz ..., radi poništaja pismenog zaveštanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2058/20 od 15.04.2021. godine, u sednici održanoj 17.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2058/20 od 15.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tužilaca.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2058/20 od 15.04.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1428/18 od 02.12.2019. godine, tako što se USVAJA tužbeni zahtev tužilaca i utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima koje je zaveštalac sada pokojna GG iz ... sačinila 27.06.2015. godine, ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, te da se zaostavština sada pok. GG umrle dana 11.01.2016. godine raspravi po zakonu.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocima na ime naknade troškova celokupnog postupka isplati iznos od 110.623,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1428/18 od 02.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je pismeno zaveštanje pred svedocima koje je zaveštalac sada pokojna GG iz ... sačinila 27.06.2015. godine, ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, te da se zaostavština sada pok. GG umrle dana 11.01.2016. godine raspravi po zakonu, kao i da se obaveže tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskomzateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 135.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2058/20 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1428/18 od 02.12.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju sa pozivoma na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilaca radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojna GG, koja je preminula dana 11.01.2016. godine, ostavila je pismeno zaveštanje pred svedocima dana 27.06.2015. godine, kojim zaveštanjem je svoju imovinu koja je opisana u zaveštanju zaveštala VV, ovde tuženoj. U zaveštanju je navedeno da je to njeno zaveštanje (testament) njena poslednja volja i naređuje da tako bude, da izjavljuje pred svedocima da je to akt njene poslednje volje, da je tekst zaveštanja u celosti pročitala, te da je pred svedocima svojeručno priznala i potpisala za svoj. U svojstvu svedoka zaveštanja, potpisali su se DD i ĐĐ. Dalje je utvrđeno je da kada je DD, potpisani svedok potpisala predmetno zaveštanje, nije bio prisutan istovremeno i drugopotpisani zaveštajni svedok predmetnog zaveštanja jer je ĐĐ drugopotpisanom zaveštajnom svedoku tužena dala da potpiše zaveštanje posle smrti zaveštaoca GG, što je isti i učinio iz čega proizlazi da DD i ĐĐ kao zaveštajni svedoci nisu istovremeno potpisali zaveštanje. Dalje je utvrđeno da je pok. GG rođena GG1 dana 22.10.1937. godine od oca EE i majke ŽŽ, sa prebivalištem u ..., ulica ... broj ... . Tužilac AA rođen je ... godine od oca ZZ rođenog ... godine i majke II. Otac JJ bio je EE, a majka ŽŽ. Tužilac BB rođen je ... godine u ... od oca KK rođen. godine u ... i majke LL rođene LL1. Tužilac AA rođen je od oca ZZ koji je bio brat KK1 i ostavilje GG1. Međutim, kako se prema određenim dokumentima, kao prezime EE1 pominje prezime 2, zatim 3, a na određenim mestima 1, prvostepeni sud nalazi da tužioci nisu sa sigurnošću potvrdili kvalitet srodničkog odnosa, tj. činjenicu da su isti zakonski naslednici pokojne GG. Pri tome, sud je imao u vidu i rešenje o nasleđivanju Opštinskog suda u Pančevu Ov 321/75 od 25.05.1975. godine iz kog proističe da je AA sin JJ, a ne i da je JJ identično lice sa ZZ odnosno ZZ1. Kako je teret dokazivanja srodničkog odnosa bio na tužiocima, tj. da su naslednici pokojne GG, a da to nisu dokazali, to je sud tužbeni zahtev tužilaca odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu ali nalazi da razlozi koje je dao prvostepeni sud nisu prihvatljivi. Pri tome, drugostepeni sud zaključuje da izvedeni dokazi u toku prvostepenog postupka nesumnjivo ukazuju da tužioci jesu dokazali da su bratanci sada pokojnog zaveštaoca GG. Ovo iz razloga što sada pokojni EE je imao troje dece sina ZZ (ZZ2), sina KK i ćerku GG. Tužilac AA je sin pokojnog ZZ (ZZ2), tužilac BB je sin pokojnog KK. To što je u izvodima iz matičnih knjiga ime ZZ2 odnosno ZZ, pominju prezimena 1, 2, 3 ne može biti od uticaja da sada pokojna GG nije tetka tužiocima, jer u svom stranačkom iskazu tužilac AA navodi da je pokojna GG bila njegova tetka po ocu, rođena sestra njegovog oca, da je on slabo obilazio tu tetku dok je tužilac BB u svom stranačkom iskazu naveo da je tetku obilazio svakodnevno, neki put i dva tri puta dnevno. Tužena je u svom stranačkom iskazu navela da je jako dobro živela sa pokojnom GG, da su se družile, a da bratanac AA, ovde tužilac, nikada nije dolazio, a BB takođe bratanac je dolazio i cepao drva, ali da se ona zadnjih deset godina isključivo brinula o pokojnoj GG. Shodno tome, drugostepeni sud je zaključio da su tužioci dokazali kontinuitet srodstva, tj. da je sa sigurnošću utvrđen kvalitet srodničkog odnosa, te da su tužioci dokazali da su zakonski naslednici zaveštaoca.

Međutim, u pogledu osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, drugostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što su tužioci u zahtevu tražili da se utvrdi da je zaveštanje pred svedocima ništavo jer ga je zaveštajni svedok ĐĐ potpisao tek nakon smrti zaveštaoca. Tužioci nisu isticali da je to razlog za apsolutnu ništavost zaveštanja, već su tokom celog postupka ostali pri tužbi a navedeni razlozi iz tužbe ukazuju da je zaveštanje rušljivo. S obzirom da se tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da je zaveštanje ništavo, to sud nema ovlašćenja da na osnovu takvog činjeničnog stanja utvrdi ništavost. Sud po službenoj dužnosti pazi na ništavost ali ta obaveza se odnosi na to da sud može ceniti punovažnost pravnog posla kao prethodno pitanje, kada stranka zahteva izvršenje neke obaveze iz apsolutno ništavog pravnog posla ali ne može iz zakonom propisanih razloga za rušljivost utvrditi ništavost. U situaciji kada se utvrdi rušljivost određenog zaveštanja zbog nepostojanja zakonskih uslova za njegovo sačinjenje, pravilno postavljenim tužbenim zahtevom se može tražiti poništaj zaveštanja, što tokom postupka tužioci nisu učinili. Činjenice na kojima su tužioci zasnovali svoj zahtev odnosi se na apsolutnu ništavost (najpre su isticali da pok. GG nije potpisala zaveštanje, što u toku postupka nisu dokazali jer su odustali od grafološkog veštačenja). Kako tužioci nisu istakli razlog za rušljivost zaveštanja, to je zaključeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev ocenio kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište nižestepenih sudova ne može se prihvatiti kao pravilno.

Naime, prema članu 85. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Prema stavu 2. istog člana propisano je da se svedoci istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. U konkretnom slučaju drugi svedok ĐĐ nije potpisao sporno zaveštanje već ga je potpisao tek nakon smrti pokojne GG. Dalje prema članu 168. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da je rušljivo zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima utvrđenim zakonom. Na rušljivost zaveštanja sud ne pazi po službenoj dužnosti. Prema članu 165. Zakona o nasleđivanju propisano je da poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Predmetno zaveštanje nije sačinjeno u odgovarajućem obliku, a prema članu 168. ZON rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Međutim, Zakon o nasleđivanju poznaje i institut ništavosti zaveštanja. Prema članu 155. ZON predviđeno je da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Zakon o nasleđivanju je vezano za zaveštanje pred svedocima predvideo posebnu formu. Ta forma nije ispoštovana i stoga se može opravdano zaključiti da su na taj način povređene norme javnog poretka. U takvom slučaju može se tražiti i utvrđivanje ništavosti naznačenog zaveštanja zbog nedostatka oblika koji je propisao zakon za njegovo postojanje. U određenim situacijama pravne posledice poništaja i utvrđivanja ništavosti mogu da budu iste, što je upravo ovde slučaj. Tužioci su ispoštovali rok predviđen članom 170. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika (rok jedna godina od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja), pa je bez značaja što je tužbeni zahtev tužilaca formulisan kao utvrđivanje ništavosti zaveštanja umesto da se zahtevom traži poništaj zaveštanja. Ovo iz razloga što su pravne posledice u oba slučaja, ukoliko se uspe u tužbenom zahtevu, iste. Iz napred iznetog proizilazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, što je za posledicu imalo neophodnost preinačenja nižestepenih presuda.

Na osnovu člana 416. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu čl. 154, 155. i 165. ZPP. Tužioci su uspeli u sporu i stoga imaju pravo na troškove postupka i to: za zastupanje na šest održanih ročišta u iznosu od po 11.250,00 dinara, za zastupanje na jedno neodržano ročište u iznosu od 7.125,00 dinara, na ime stručnog sastava žalbe iznos od 18.000,00 dinara, na ime stručnog sastava revizije iznos od 18.000,00 dinara, što sve ukupno čini iznos od 110.623,00 dinara, prema važećoj AT. Ostale troškove sud tužiocima nije priznao jer shodno članu 163. stav 2. ZPP nisu opredelili iznos tih traženih troškova.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić