Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Rimokatoličke župe „Uzvišenje svetog Križa“ iz Rume, kao pravnog sledbenika Rimokatoličke crkvene opštine Ruma, čiji je punomoćnik Miroslav Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Opačić, advokat iz ..., radi brisanja prava plodouživanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/2020 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/2020 od 14.05.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/2020 od 14.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 701/15 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se briše uknjižba prava plodouživanja u trajanju od 20 godina u korist tuženog na nepokretnosti – stambeno poslovnoj zgradi u ulici ... br. .. u ..., a uknjižba ove nepokretnosti dozvoljena i izvršena na osnovu rešenja Opštinskog suda u Rumi br. ../08 od 29.08.2008. godine, te da se odredi povraćaj u pređašnje stanje upisa u List nepokretnosti br. .. KO ... na kat.parc. .. u delu koji se odnosi na stambeno poslovnu zgradu u ulici ... u ...upisana pod brojem 1. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu 226.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 315/2020 od 14.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi P 701/15 od 08.10.2019. godine u delu kojim je odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu, dok je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je tužilac obavezan da tuženom pored dosuđenog iznosa od 226.500,00 dinara isplati još 67.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US, 55/14, 78/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužilac uz reviziju nije priložio sudske odluke koje bi potkrepile tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom tužbenom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužioca nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 08.10.2015. godine, radi brisanja upisa prava plodouživanja, a podneskom od 27.04.2018. godine, tužilac je kao vrednost predmeta spora naveo iznos od 3.001.000,00 dinara.

S obzirom da označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena. Nije od uticaja što je drugostepenom presudom preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2.ZPP ne primenjuje kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić