.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4611/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Paravinja, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Peđa Dobrković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i utvrđenja svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1603/19 od 12.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1603/19 od 12.04.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1248/18 od 18.01.2019. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između VV iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, zaključen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici pod br. ../13 od 21.08.2013. godine, u delu raspolaganja primaoca izdržavanja VV preko ½ porodične stambene zgrade, površine 179 m2, izgrađene na parceli broj .., ukupne površine 09a 41m2 sa pravom korišćenja (svojine) ½ dela parcele pod objektom upisane u list nepokretnosti br. .. u KO ... . Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužilja vlasnik na ½ nepokretnosti, određene u prvom stavu izreke, a po osnovu udela u sticanju zajedničke imovine u braku sa VV kao primaocem izdržavanja, što je tuženi dužan da prizna i da dozvoli odgovarajući upis. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u izosu od 150.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1603/19 od 12.04.2021. godine, u delu koji se revizijom pobija (odbijajući deo sadržan u st. 2. izreke presude), preinačena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1248/18 od 18.01.2020. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je suvlasnik na nepokretnosti preko 1/3 do prvostepenom presudom dosuđenog udela ½, kao i da ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 21.08.2013. godine (stava 2. izreke prvostepene presude) ne proizvodi pravno dejstvo, u delu raspolaganja primaoca izdržavanja preko 1/3 dela do dosuđenog udela ½, te da se tuženi obaveže da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 97.565,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime troškova žalbenog postupka plati iznos od 4.200,00 dinara.
Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 2. tač. 2. i stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Međutim, članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena kad drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Tužba u ovoj parnici radi utvrđenja ništavosti i svojine podneta je 12.10.2015. godine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos 100.000,00 dinara.
S obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena prema optšoj odredbi sadržanoj u članu 403. stav 3. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iz razloga što je prvostepena presuda preinačena delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva - u korist tuženog kao revidenta.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužilji nisu priznati troškovi odgovora na reviziju, jer u smislu člana 154. stav 1. ZPP nisu bili potrebni, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
