Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 03.02.1969. godine, zaključila ugovor o korišćenju stana broj .. sa gradskim stambenim preduzećem, kojim je primila na korišćenje na neodređeno vreme, kao nosilac stanarskog prava u zgradi koja se nalazi u ul. ... broj .., ul. br. .., na ... spratu, stan br. .., ukupne površine 76 m2. Dana 02.11.1992. godine, tužilja je kao kupac sa prodavcem „Astro-Orion Holding“ DOO kao pravnog sledbenika „Balkanija“ DD zaključila Ugovor o otkupu stana broj .., u ul. ... br. .., korisne površine 76 m2, koji se nalazi na kp .. KO ... za ugovorenu cenu od 2.606.376,00 dinara. Ugovor je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. ../92, a kupoprodajna cena je isplaćena u celosti. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St br.2633/10 od 09.09.2010. godine, utvrđeno je da su ispunjeni stečajni razlozi, krajnja nesposobnost plaćanja dužnika „CTP BAU” AD iz Novog Beograda, pravnog sledbenika tužiljinog prodavca „Astro Orion Holding“ DOO otvoren je stečajni postupak nad dužnikom, utvrđeno da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka i zaključen postupak stečaja nad dužnikom i odlučeno da nakon pravnosnažnosti rešenja imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, sa pozivom na član 153. stav 2. i 154. Zakona o stečaju. U spisku fizičkih delova stambene zgrade u ... broj .., koje je sačinilo JP „Gradsko stambeno“ stan br. .., na ... spratu ove zgrade, po strukturi dvosoban upisan je sa površinom od 50 m2, uz napomenu da je ugovoreno korišćenje stana na površinu od 76 m2 (tužilja je deo stana površine 25,77 m2 otuđila ugovorom o poklonu). Zbog tako nastale razlike u površini stana, RGZ SKN odbio je zahtev tužilje za uknjižbu prava svojine na stanu broj .., u ... br. .. u ... .

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan tuženikov materijalno pravni prigovor nedostatka pasivne legitimacije, pa je odbio tužbeni zahtev tužilje, jer je tužilja postala vlasnik po osnovu ugovora o otkupu stana dana 02.11.1992. godine pa predmetna nepokretnost nije bila imovina stečajnog dužnika na dan 09.09.2010. godine, kada je doneto rešenje kojim je otvoren stečajni postupak, pa nije ni mogla preći u imovinu tužene, niti se radi o naknadno pronađenoj imovini.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužilje preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva, ocenjujući da je Republika Srbija pasivno legitimisana u ovoj parnici shodno odredbi člana 154. stav 2. tada važećeg Zakona o stečaju.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud iz činjeničnog stanja koje je utvrđeno pred prvostepenim sudom izveo pogrešan zaključak o pasivnoj legitimaciji tužene.

Odredbom člana 154. st. 2. i 3. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09), propisano je da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, a da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika (stav 2); da Republika Srbija može stupiti umesto stečajnog dužnika u parnicu koja se vodi po njegovoj tužbi za naplatu potraživanja ili predaju stvari (stav 3).

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije Uz 850/2010 od 12.07.2012. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je (pored ostalog) da odredbe čl. 150 – 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09), nisu u saglasnosti sa Ustavom, jer se osporenim odredbama člana 154. Zakona o stečaju ograničava pravo na imovinu stečajnih dužnika i njihovih poverilaca zajemčeno odredbama člana 158. Ustava, zbog objektivne nemogućnosti da realizuju svoja potraživanja, uključujući i ona koja su zasnovana na pravnosnažnim sudskim odlukama, budući da se odredbama st. 2. i 3. tog člana omogućava „prelaženje“ imovine stečajnog dužnika u svojinu države, po sili zakona, pri čemu država ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika, ali može stupiti na mesto stečajnog dužnika u parnici koja se vodi po njegovoj tužbi za naplatu potraživanja ili stvari, a da nije ispunjen ni jedan ustavni uslov za oduzimanje imovine predviđen odredbama člana 58. Ustava. To znači da otvaranjem i zaključenjem stečaja nad tzv. neaktivnim pravnim licima prestaje njihov pravni subjektivitet brisanjem iz Javnog registra, a Republika Srbija, po sili zakona postaje vlasnik celokupne imovine, odnosno aktive dužnika, budući da ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika, zbog čega se povređuje ustavno načelo ravnopravnosti svih svojinskih oblika iz člana 86. stav 1. Ustava, jer se povlašćuje državna svojina, tako što imovina stečajnog dužnika po sili zakona prelazi bez naknade u državnu svojinu, a povređuje se i zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužena Republika Srbija nije pasivno legitimisana u ovoj parnici, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud. Ovo sa razloga što je navedenom odlukom Ustavnog suda Republike Srbije Uz 850/10 od 12.07.2012. godine utvrđeno da član 154. Zakona o stečaju nije u saglasnosti sa Ustavom, što znači da ne postoji obaveza tužene Republike Srbije u odnosu na stečajnog dužnika „CTP BAU“ AD iz Novog Beogada, pravnog sledbenika tužiljinog prodavca „Astro- Orion Holding“ DOO (sa kojim je tužilja zaključila ugovor o otkupu stana, koji ugovor ima svojinskopravno, a ne obligaciono pravno dejstvo), jer imovina stečajnog dužnika nije prešla u državnu svojinu. Između stranaka u ovoj parnici ne postoji materijalnopravni odnos, obzirom da tužilja ugovor o otkupu stana nije zaključila sa tuženom Republikom Srbijom, a deo otkupljenog stana površine 25,77m2 tužilja je otuđila ugovorom o poklonu I/1 235/98 dana 19.01.1998. godine bez pribavljanja dozvole od strane nadležnih organa, o podeli stana, usled čega tužena nije pasivno legitimisana u ovoj parnici.

Sa iznetih razloga, primenom odredbe člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić