Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Imajući u vidu različitu praksu u identičnim pravnim i činjeničnim sporovima izraženim u presudama koje je revident dostavio uz reviziju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju postoji potreba odlučivanja o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, čime su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod „BB“ ad ..., nad kojom je rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj St. 22/02 od 03.01.2002. godine otvoren postupak stečaja. Tužilja je blagovremeno podnela prijavu potraživanja po osnovu izostale zarade u stečajnom postupku dana 15.03.2002. godine, broj prijave ... u iznosu od 6.675,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2002. godine do dana isplate. Na ročištu za ispitivanje prijave potraživanja koje je odražno 22.05.2003. godine pred Trgovinskim sudom u Beogradu tužilji je priznato potraživanje u navedenom iznosu, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2013. godine. U toku stečajnog postupka na osnovu delimičnog namirenja, tužilji je isplaćen određen iznos, tako da, s obzirom na ukupno utvrđeno potraživanje i izvršene isplate, neisplaćeno potraživanje tužilje iznosi 3.565,02 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj 5 R4 St. 934/20 od 23.11.2020. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje, te je utvrđeno da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 59/10, naloženo je stečajnim organima u tom predmetu da u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzmu neophodne mere i radnje u cilju unovčenja sporne imovine stečajnog dužnika, naloženo je stačajnom sudiji u predmetu da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogradu koje su konkretne mere preduzete. Uvidom u Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti prvostepeni sud je utvrdio da su pravna lica većinski vlasnik akcija stečajnog dužnika sa udelom od 79,625 (što čini 100% imovine) dok je društveni kapital označen kao nula.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer se u konkretnom slučaju ne radi o društvenom preduzeću, usled čega ne postoji uzročno-posledična veza između radnji tužene i štete koju tužilja trpi, pošto tužena nije odgovorna, s obzirom da se ne radi o društvenom preduzeću. Naime, prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Osnovano se u reviziji ukazuje da u postupku nije na pouzdan način razjašnjena struktura kapitala „Jugobanka“ ad u trenutku nastanka potraživanja tužilje, s obzirom da je u presudama koje su uz reviziju dostavljene utvrđeno drugačije stanje u pogledu strukture kapitala „Jugobanka“ ad, odnosno da je Republika Srbija obavezivana da zaposlenima u „Jugobanka“ ad isplati naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto su sudovi utvrdili da je struktura kapitala „Jugobanka“ ad Beograd takva da je većinski državni, odnosno društveni kapital u trenutku otvaranja stečaja.

U postupku stečaja nad stečajnim dužnikom „Jugobanka“ ad Beograd, za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika iz Beograda. Iz izvoda Centralnog registra za hartije od vrednosti, koji se u fotokopiji nalazi u spisima, ne može se utvrditi datum tog izvoda, pa ni vreme na koje se odnosi utvrđena struktura kapitala nad navedenim stečajnim dužnikom. Ova činjenica je od značaja, jer je struktura kapitala stečajnog dužnika bitna u vreme nastanka potraživanja tužilje (eventualna presuda kojom je tužilji dosuđena naknada štete zbog izgubljene zarade), odnosno ukoliko takve presude nema, onda u trenutku otvaranja stečajnog postupka. Ova činjenica se pouzdano može utvrditi izveštajem stečajnog upravnika, koji u postupku nije ni tražen.

Zbog svega navedenog, pošto činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi strukturu kapitala „Jugobanka“ ad iz Beograda, u trenutku nastanka potraživanja tužilje, postupiće po primedbama iz ovog rešenja, a nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić