.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 46/2022
19.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Pavle Jurišić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, kojeg zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 10166/19 od 12.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 10166/19 od 12.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 31544/16 od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe. Drugim stavom izreke, utvrđeno je da je tužba tužilje povučena u delu u kojem je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti isplati iznos od 100.000,00 dinara. Stavom trećim, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tuženi na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 110.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od 110.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose, počev od 15.01.2019. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 10166/19 od 12.05.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavovima trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev tužilje nije osnovan jer je u konkretnom slučaju utvrđeno da štetni događaj nije nastao usled delatnosti tuženog, niti poveravanju vršenja poslova u vezi delatnosti tuženog drugom licu za čiji izbor bi bio odgovoran po principu objektivne odgovornosti, usled čega tuženi nije pasivno legitimisan da naknadi štetu tužilji. O tužiljinom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Presude na koje revident ukazuje ne zasnivaju se na istom ili sličnom činjeničnom stanju. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.11.2016. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 12.05.2021. godine. Tužilja reviziju izjavljuje dana 12.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 320.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti iz člana 468 stav 1. ZPP, to revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
