.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4622/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bosica Živković, advokat iz ..., protiv tužene ,,Unicredit bank Srbija a.d. Beograd“ A.D., čiji je punomoćnik Tamara Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12977/19 od 20.12.2019. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12977/19 od 20.12.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12977/19 od 20.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19684/18 od 25.03.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 9. stav 1. Ugovora o gotovinskom kreditu, zaključenog između tužene i tužilje dana 17.06.2016. godine, kojom se tužilja obavezala da tuženoj isplati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 2,00% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 18.000,000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2016. godine, do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 16.200,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 12977/19 od 20.12.2019. godine, prvim stavom izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19684/18 od 25.03.2019. godine u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da ništava odredba člana 9. stav 1. Ugovora o gotovinskom kreditu, zaključenog između tužene i tužilje dana 17.06.2016. godine, kojom se tužilja obavezala da tuženoj isplati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 2,00% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezana je tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 18.000,000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2016. godine, do isplate. Trećim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan i u stavu trećem izreke, i obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 24.740,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršnost odluke, do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužilje kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u korišćenje u visini od 1.600,00 dinara (2,00% od iznosa odobrenog kredita) i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos koji joj je po ovom osnovu, odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova do isplate, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kredita i puštanja kredita u korišćenje u visini od 1.600,00 dinara (2,00 % od iznosa odobrenog kredita) koji je tužilji naplaćen.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasaconog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.
Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 23.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora u ovoj parnici je iznos od 1.600,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnot otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
