Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radica Kostadinović, advokat iz ..., protiv tužene „Erste bank“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Rajna Andrić, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3153/18 od 11.03.2020. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3153/18 od 11.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3153/18 od 11.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 1288/2018 od 21.05.2018. godine, odbijen je predlog za zastoj postupka pa je delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 9. tačka 9. 1. alineja prva Ugovora kreditu, zaključenog između parničnih stranaka 29.02.2016. godine i obavezana tužena da plati tužiocu 2.670,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.02.2016. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 17.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev za kamatu na dosuđene troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3153/18 od 11.03.2020. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je pored dosuđenih troškova postupka od 17.300,00 dinara tužiocu dosuđeno još 3.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu odbijena žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u konkretnom slučaju tužbeni zahtev je pravilno usvojen jer tužena nije dokazala koji su to stvarni troškovi, odnosno na šta se odnose troškovi obrade kredita od 1,5% od iznosa odobrenog kredita koji su tužiocu naplaćeni. Tužena uz reviziju jeste dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima je različito odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate iznosa na ime troškova obrade kredita, podneta je 14.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 2.670,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić