U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Kranjčević, advokat u ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jeremije Ivanović, advokat u ..., radi poništaja – utvrđivanja ništavosti poravnanja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 3362/18 od 17.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 3362/18 od 17.05.2018. godine, tako što se odbija žalba tužene VV iz ... i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Jagodini broj P 12/18 od 01.03.2018. godine u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplate iznose od 91.352,00 dinara u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini broj P 12/18 od 01.03.2018. godine, je trećim stavom izreke odbijen osnovni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi poravnanja zaključena u vanparničnim postupku pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu broj R 326/09 od 24.07.2009. godine između BB iz ... i VV iz ... kao i poravnanje zaključeno u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu broj P 1076/10 od 01.04.2010. godine između tužioca VV i tuženog BB iz ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe posledice poništaja. Prvim stavom izreke je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je ništavo poravnanje zaključeno u vanparničnom postupku pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu broj R 326/09 od 24.07.2009. godine između BB iz ... i VV iz ..., što su tuženi dužni da priznaju i da trpe posledice ništavosti. Drugim stavom izreke je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ništavo poravnanje zaključeno u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu broj P 1076/10 od 01.04.2010. godine između VV iz ... i BB iz ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe posledice ništavosti.Obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 93.200,00 dinara, u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 3362/18 od 17.05.2018. godine, usvojio žalbu tužene VV, pa je preinačio prvostepenu presudu u prvom, drugom i četvrtom stavu tako što je odbio oba eventualna tužbena zahteva i obavezao tužilju da tuženoj VV, na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 69.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu člana 407. stav 2. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parnčnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužilje dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim BB 29.01.2008. godine potpisala predugovor čiji je predmet bila kupovina stana u ..., označena brojem .. na lokaciji ..., površine 36 m2, na ... spratu, kojom prilikom je isplatila 15.000 evra, a ostatak kupoprodajne cene od 1.500 evra je platila naknadno. U međuvremenu je taj stan dobio oznaku .., zbog pogrešne numeracije. Tužilja je nakon isplate kupoprodajne cene saznala da se tužena VV uselila u stan koji je bio predmet predugovora o kupoprodaji.

Prvotuženi BB je podneo predlog protiv VV kod Opštinskog suda u Jagodini broj R 326/2006, radi pokušaja poravnanja u kojem je naveo da je protivniku predlagača VV prodao stan označen brojem .., površine 42 m2, na lokaciji ..., blok .., zona .., na kp br. .. KO ..., te je na zapisniku od 24.07.2009. godine, zaključeno poravnanje u kome je navedeno da je predlagač BB preko punomoćnika Zorana Trajkovića i Gorana Trajkovića, protivniku predlagača VV prodao opisani stan i priznao pravo svojine i državine – stanovanja na osnovu kupoprodaje stana broj .., površine 42 m2 na ... spratu. U predmetu Osnovnog suda u Jagodini broj P 1076/10 učesnici parničnog postupka BB i VV su zaključili poravnanje kojim su izvršili ispravku broja označenog stana a koji je naveden u poravnanju koji su zaključili pod brojem R 326/2006 01.04.2010. godine, utoliko što je umesto broja stana .., upisan broj stana .. .

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da su poravnanja zaključena suprotno članu 3. stav 3. ZPP, odnosno prinudnim propisima iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeno je da nije primenjen Zakon o prometu nepokretnosti (član 4. st.1. i 2.) koji je važio u vreme zaključenja spornih poravnanja kojim je propisano da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi i potpisi ugovorača overavaju od strane suda, a da ugovor koji nije zaključen na taj način ne proizvodi pravno dejstvo.

Apelacioni sud je odlučujući o žalbi tužene VV ocenio da tužba nije dopuštena sa stanovišta procesnog prava odnosno da tužilja nema pravni interes propisan članom 192. ZPP. Preinačio je prvostepenu presudu tako što je kao neosnovane odbio oba eventualna tužbena zahteva. Zaključio je da tužilja svoja prava po zaključenom predugovoru sa prvotuženim može da ostvari u skladu sa članom 45. Zakona o obligacionim odnosima, a ne ovom vrstom tužbe.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište apelacinog suda. Tužilja ima pravni interes da pokrene ovakvu tužbu. Njen pravni interes proizlazi iz člana 194. stav 2. ZPP, zato što je tuženi BB, prvo njoj prodao predmetni stan i zaključio pismeni predugovor 29.01.2008. godine i primio celokupnu ugovorenu kupoprodajnu cenu. Potom je stan na osnovu usmenog ugovora prodao VV, koja se u stan uselila i koja je na osnovu zaključenog poravnanja kod Opštinskog suda u Jagodini broj R 326/2006 od 24.07.2009. godine postala vlasnik toga stana sa ovlašćenjem da se upiše u javnim knjigama. Tužilja nije mogla da se koristi pravom iz člana 45. Zakona o obligacionim odnosima jer je prodavac – investistor prvotuženi BB stan otuđio i više nije mogao da bude prodavac u ugovoru koji bi zaključio sa tužiljom. Sa druge strane, Opštinski sud u Jagodini je zaključivši oba poravnanja dozvolio nedozvoljeno raspolaganje stranaka što je suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala i dobrim običajima, kako je to propisano članom 3. stav 3. ZPP. Naime, utvrđeno je da između investitora – prodavca prvotuženog BB i drugotužene VV nije zaključen ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u skladu sa članom 4. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja spornih poravnanja, kojim je propisana pismena forma uz overu potpisa ugovornika na ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti. Kako je to sve izostalo, Osnovni sud u Jagodini nije mogao da zaključi osporeno poravnanje i da tako dozvoli da se vlasništvo na predmetnom stanu sa investitora prenese na tuženu VV i da joj se omogući upis u javnim knjigama kao vlasnika na predmetnom stanu, bez zaključenog ugovora u pismenoj formi i bez overe potpisa ugovornika. Poravnanje zaključeno u parničnom postuku (hronološki drugo po redu) je samo korekcija prvog poravnanja u pogledu broja stana zbog prenumeracije, te deli sudbinu prvozaključenog poravnanja. Poravnanja su zaključena suprotno članu 103. Zakona o obligacionim odnosima i zato su ništava kako je to pravino zaključio prvostepeni sud

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio reviziju tužilje i odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tužene (nužni suparničari) da tužilji solidarno nadoknade troškove postupka u ukupnom iznosu od 91.352,00 dinara, u roku od 15 dana. Troškovi postupka se odnose na troškove nastale u prvostepenom postupku i to za sastav tužbe iznos od 6.000,00 dinara, za pristup na sedam ročišta po 7.500,00 dinara (52.500,00 dinara) za pristup na jedno ročište koje nije održano u visini od 4.500,00 dinara, na ime troškova privremenog zastupnika na jedno ročište iznos od 7.500,00 dinara, za troškove oglasa za privremenog zastupnika u „Službenom listu RS“, iznos od 4.900,00 dinara, za taksu na tužbu i presudu po 1.976,00 dinara (3.952,00 dinara). Troškovi postupka su odmereni u skladu sa visinom spora od 100.000,00 dinara i u skladu sa uspehom tužilje u sporu. Za sastav revizije tužilji pripada iznos od 12.000,00 dinara.

Tužilja nije postavila zahtev za naknadu troškova taksi na reviziju i revizijsku odluku pa joj se ti troškovi ne dosuđuju mada je uspela sa revizijom. Troškovi su odmereni na osnovu Tarifnog broja 13, 15. i 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br.121/12), a troškovi sudskih taksi prema Tarifnom broju 1. tačka 1. i Tarifnom broju 2, tačka 1. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br.28/94...106/15). Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta na osnovu člana 153. stav 1, 154. stav 1. i 163. ZPP

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić