.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4632/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Davidov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Čvokić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1078/17 od 05.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA se odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1078/17 od 05.12.2018. godine, kao posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1078/17 od 05.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4037/14 od 14.11.2016. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate (stav prvi i drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 78.600,00 dinara (stav treći izreke). Odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete od dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara do traženog iznosa od 150.000,00 dinara (stav četvrti izreke).
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1078/17 od 05.12.2018. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4037/14 od 14.11.2016. godine i odbijen tužbeni zahtev, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u izosu od 20.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada nematerijalne štete, a tužbeni zahtev je odbijen zbog zastarelosti potraživanja naknade štete, pošto je povodom štetnog događaja protiv tuženog vođen krivični postupak koji je obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužioca ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava – odredbi članova 377. i 376. Zakona o obligacionim odnosima, a u skladu su sa sada ustanovljenim pravnim shvatanjima i zakonski razlozi dati za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Odluke koje je tužilac priložio uz reviziju (sentenca iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev 2331/96/1 od 03.07.1996. godine i rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž 1299/2004 od 27.09.2004. godine) nisu dokaz o neujednačenoj postojećoj sudskoj praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda. Iz ovih razloga primenom člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u sporovima male vrednosti.
Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za sporove male vrednosti, revizija nije dozvoljena, pri čemu nije od značaja što je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda, jer je reč o sporu male vrednosti, tako da se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
