Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 3211/20 od 05.05.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 12.05.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su odredbe člana 8.tačke 1, 2. i 4. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta od 22.06.2012. godine ništave. Obavezana je tužena da na ime povraćaja datog zbog neosnovano naplaćene jednokratne naknade po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje isplati iznos od 65,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2012. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu na ime povraćaja datog zbog neosnovano naplaćene naknade i premije osiguranja u korist Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita isplati iznos od 257,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2012. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3211/20 od 12.05.2021. godine, ispravljena je presuda tog suda tako što se u uvodu presude u drugom redu umesto člana veća ''Aleksandre Butulije Janković'', treba da stoji ''Ivane Obradović'', u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, kao i sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da u predugovornoj fazi tužilac nije bio upoznat sa vrstom i visinom troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u tečaj, niti da mu je u predugovornoj fazi jasno predočena obaveza palaćanja banci premije osiguranja kod NKOSK i jednokratne naknade u korist Nacionalne korporacije, iskazivanjem vrste i visine ovih troškova kredita. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja i sticanja bez osnova podneta je 09.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 322.5 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić