Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Manić, advokat iz ..., radi utvrđenja svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2319/19 od 27.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2319/19 od 27.06.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2319/19 od 27.06.2019. godine, kao nedozvoljena.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na raviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2555/17 od 07.11.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da tužilac imalac prava svojine na ½ idealnog dela katastarske parcele broj .., ukupne površine 2a 65m2, upisane u LN .. KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi, te dozvoli da se na osnovu ove presude izvrši upis prava u Katastru nepokretnosti kada za to budu ispunjeni zakonski uslovi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2319/19 od 27.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2555/17 od 17.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 404.stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koji su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužena uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava svojine u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava – načela savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak je pokrenut tužbom podnetom 02.06.2017. godine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 250.000,00 dinara, koji je označen i u uvodu prvostepene presude.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke rešenja.

Tužiocu nisu priznati troškovi za sastav odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić