Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 282/22 od 08.11.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju protivnika predlagača. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o isplati novčane naknade predlagaču kao ranijem vlasniku za eksproprisano zemljište i postojeće biljne zasade na eksproprisanom zemljištu. Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer se radi o vanparničnom postupku za utvrđenje visine naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost i postojeće biljne zasade na toj nepokretnosti, u kojima odluka o pravu na naknadu i visini naknade zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o visini tražene naknade zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom i trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizije nisu dozvoljene.

U konkretnom slučaju, radi se o vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, pa je revizija prema članu 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost i za biljene zasade podnet je 01.02.2021. godine. Vrednost pobijenog dela određene novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost i za biljene zasade, po reviziji predlagača i po reviziji protivnika predlagača, je 503.747,20 dinara.

Imajući u vidu da je reč o vanparničnom postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, u kome vrednost pobijanog dela određene novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost i biljne zasade (po reviziji predlagača i po reviziji protivnika predlagača) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to su revizije predlagača i protivnika predlagača nedozvoljene primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom i četvrtom izreke.

Zahtev predlagača za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju protivnika predlagača odbijen je na osnovu člana 154. stav 1 Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ovog vanparničnog postupka, pa je odlučeno kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković