.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4651/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Veličković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2679/2019 od 02.03.2021. godine, u sednici održanoj 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2679/2019 od 02.03.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2679/2019 od 02.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 10259/17 od 16.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime neisplaćene druge rate sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima za 2008.godinu, isplati iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2009. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2679/2019 od 02.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 10259/17 od 16.04.2019. godine. Staovm drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu druge rate sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima za 2008. godinu, koju tužena tužiocu nije isplatila, jer je on imao registrovano komercijalno gazdinstvo. Tužilac nije dokazao da je njegovo poljoprivredno gazdinstvo bilo nekomercijalno pa je pobijana presuda doneta primenom pravila o teretu dokazivanja propisani odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje tužioca u reviziji na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka je bez uticaja pošto je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, što znači da bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu razlog za posebnu reviziju.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.
Tužbu u imovinsko-pravnom sporu tužilac je sudu podneo 18.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara.
Pošto je ovo postupak u sporu male vrednosti, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
