Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4652/2019
20.11.2019. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 74/2019 od 07.08.2019. godine, u sednici od 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 74/2019 od 07.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 74/2019 od 07.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 163/19 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena je obavezana da mu naknadi nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 109.500,00 dinara za zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužbeni zahtev je odbijen preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 74/2019 od 07.08.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužiocu na ime naknade nematerijalne štete dosuđeno još 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate, a u preostalom delu do traženih 3.000 evra sa pripadajućom kamatom tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Preinačena je odluka o parničnim troškovima iz stava drugog izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 23.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko ovako dosuđenog iznosa zahtev za naknadu parničnih troškova sa zakonskom kamatom je odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 4.320,00 dinara, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za naknadu troškova odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Protiv drugostepene presude, u delu koji se odnosi na parnične troškove, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, pobijanim rešenjem o troškovima iz drugostepene presude, odlučeno je o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka, a revizijom se osporava pravilnost obračunatih troškova isticanjem da tužiocu nisu priznati svi troškovi koje je imao u toku konkretnog parničnog postupka, što je po oceni Vrhovnog kasacionog suda u domenu utvrđenja činjeničnog stanja i pravilne primene odredaba ZPP koje se odnose na parnične troškove, a što nisu razlozi za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. ZPP, niti se radi o pitanju od opšteg interesa, što je takođe jedan od uslova za primenu ovog instituta. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija se ne može podneti, prema članu 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

S obzirom da u ovoj parnici troškovi postupka nisu činili glavni zahtev, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.