.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4653/2022
27.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nešić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Vranja i Privatno trgo-građevinskog preduzeća „SABA-BELČA“ DOO iz Preševa, čiji je punomoćnik Zoran Stojanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 186/22 od 19.01.2022. godine, na sednici održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tuženih.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 186/22 od 19.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1473/19 od 07.10.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je prigovor nedostatka pasivne legitimacije istaknut od strane prvotuženog. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 879.358,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.08.2018. godine pa do isplate. U stavu trećem izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 247.938,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 186/22 od 19.01.2022. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 1473/19 od 07.10.2021. godine, osim u delu stava drugog izreke, u pogledu početka toka zakonske zatezne kamate u kom delu je preinačena tako što je dosuđena zakonska zatezna kamata počev od 14.09.2021. godine, dok je za period od 13.08.2018. do 13.09.2021. godine, zahtev odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete je osnovan, jer je utvrđeno da je prilikom izvođenja radova od strane drugotuženog, a po nalogu prvotuženog, tužilji pričinjena materijalna šteta o čijoj su se visini izjasnili veštaci odgovarajućih struka. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tuženih ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Revizijama se analizira dokazni postupak i daje sopstveno tumačenje izvedenih dokaza, što ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizije nisu dozvoljene.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 13.08.2018. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 19.01.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 879.358,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizije nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
