Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz sadržine revizije proizilazi da se drugostepena presuda pobija u stavu 1. izreke kojom je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 663/14 od 24.04.2017. godine u stavu 2, 4. i 6. izreke. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija osnovana. U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici parcela i to tužilac AA na kp. .. ukupne površine 2.102,00m² upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., a tužilac BB kp. .. ukupne površine 2.226,06m² upisana u ln. br. .. KO ... . Dana 09.11.1991. godine pravna prethodnica tužilaca (baba) sada pok. VV je sa SO Naftagas – Eurotransport primena i promet gasa ''Butan gas'', čiji je tuženi pravni sledbenik, zaključila sporazum o naknadi štete nastale prolaskom trase gasovoda preko kp. .. KO ... i to u vidu uništenih zasada, izgubljene dobiti i promene strukture zemljišta, u ukupnom iznosu dotadašnjih 7.502,60 dinara. Parcela .. KO ... koja je bila u vlasništvu pravne prethodnice tužilaca predstavljala je poljoprivredno zemljište u vreme zaključenja sporazuma o naknadi i od nje su nastale sada kat. parc. .. i .. . Iste u međuvremenu formalno nisu promenile namenu, pa se i dalje u javnim knjigama vode kao poljoprivredno zemljište. Tužioci su se obraćali tuženom (u nameri da izgrade urbanistički projekat) da ih obavesti o uslovima gradnje na predmetnim parcelama i dobili obaveštenje 10.04.2008. godine da radi zaštite gasovodnog sistema, JP ''Srbija gas'' koji gasovod prolazi kroz ove katastarske parcele, u zoni od 30 metara levo i desno od ose magistralnog gasovoda nije moguća izgradnja objekata za boravak ili stanovanje ljudi. Prema nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke Velimira Aleksića 14.04.2016. godine utvrđeno je da gasovod zauzima od kat. parc. .. površinu od 1934m², a od kat. parc. .. površinu od 1928m². Predmetne parcele nalaze se uz samu Ibarsku magistralu sa kojom se graniče, te da tržišna vrednost na osnovu karakteristika parcela iznosi 55 evra po m², odnosno da ukupna vrednost zauzeto zemljišta od 3862m² kao građevinskog (iako se dalje vodi kao poljoprivredno zemljište) iznosi 212.410 evra.

Pri tako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je cenio da tužiocima pripada naknada za faktički eksproprisano zemljište za koje nije isplaćena naknada pravnom prethodniku tužilaca sve shodno odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji. Pri tome, prvostepeni sud nije prihvatio procenjenu vrednost od napred imenovanog veštaka već je cenu zemljišta po m² utvrdio na osnovu proste računske operacije primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta za zonu ulaznih pravaca iz Odluke o uređivanju zona na teritoriji grada Beograda i Odluke o utvrđivanju prosečnih cena m² odgovarajuće nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza za imovinu za 2017. godinu. Shodno toj metodologiji obračuna utvrdio je da je prosečna cena m² poljoprivrednog zemljišta u zoni ulaznih pravaca za utvrđivanje poreza na imovinu za 2017. godinu u visini od 358,00 dinara po m², pa je prostim proračunom utvrdio da tužiocu BB na ime faktičke eksproprijacije dela kat. parc. .. KO ... pripada iznos od 692.372,00 dinara, a tužiocu AA na ime faktičke eksproprijacije dela kp. br. .. KO ... iznos od 690.224,00 dinara i u tom delu usvojio tužbeni zahtev, dok je u preostalom delu u pogledu traženog iznosa do 106.205 evra odbio kao neosnovan.

Odlučujući o žalbama stranaka drugostepeni sud je odbio žalbe stranaka i potvrdio presudu prvostepenog suda u stavovima 2, 4, 5. i 6. izreke, a odbacio žalbu tužilaca izjavljenu protiv stavova 1. i 3. izreke prvostepenog suda, kao nedozvoljenu.

Pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca, drugostepeni sud je zauzeo drugačije stanovište od prvostepenog suda, nalazeći da se ovde ne radi o faktičkoj eksproprijaciji već o činjenici da je pravni prethodnik tužilaca VV sa pravnim prethodnikom ovde tuženog zaključila sporazum o naknadi štete nastalih prolaskom trase gasovoda preko kat. parc. .. KO ..., da je sklapanjem naznačenog sporazuma pravni prethodnik tuženog stekao pravo službenosti provođenja gasovoda preko spornih parcela. Pravni prethodnik tužilaca ili tuženi su imali pravo na isplatu naknade za konstituisanu stvarnu službenost na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Izgradnjom gasovoda sa dozvolom nadležnog organa je stvorena situacija da je time konstuisana zakonska stvarna službenost prolaska cevi gasovoda preko kp. .. (sada .. i ..) KO ... u svojini tužilaca. U članu 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije definisan rok za naplatu naknade za konstituisanje stvarne službenosti, to se ima primeniti odredba člana 371. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje opšti rok zastarelosti za potraživanje – 10 godina. Taj rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju predmetnog gasovoda imajući u vidu da je sporazum o naknadi, a time i konstituisanje službenosti zaključen između pravnog prethodnika tužilaca i pravnog prethodnika tuženog dana 09.11.1981. godine a da je tužba podneta 20.06.2014. godine po isteku roka od 10 godina predviđena navedenom odredbom Zakona o obligacionim odnosima, pa je potraživanje naknade za korišćenje poslužnog dobra zbog prolaska trase gasovoda iz 1981. godine zastarelo. Međutim, imajući u vidu činjenicu da tuženi nije izjavio žalbu na usvajajući deo presude kojim je tuženi obavezan da plati deo naknade vezano za prolazak naznačenog gasovoda preko parcela tužilaca, to je presuda u tom delu postala pravnosnažna.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava što je za posledicu imalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje, a time i donošenje nezakonite odluke.

Naime, drugostepeni sud polazi od činjenice da se ovde ne radi o faktičkoj eksproprijaciji već o situaciji da je ustanovljena stvarna službenost u korist tuženog radi provođenja cevi za gasovod koji je postavljen 1981. godine, te da je pravo tužilaca da zahtevaju naknadu zbog proteka roka od 10 godina koji propisuje član 371. ZOO, zastarelo. Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovakav stav drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan. Evidentno je da je kroz parcele tužilaca postavljen cevovod za gas jačine 50 bari. Radi se očigledno o magistralnom cevovodu, čiji prečnik cevi je ne mali. S druge strane evidentno je da su u određenoj zoni od cevi ne može vršiti nikakva izgradnja, a postavlja se pitanje da li je moguće vršiti i obradu zemljišta u određenoj zoni, npr. sadnjom voća ili drugog rastinja koji ima žile i da li bi se time ugrozila bezbednost cevovoda na određenoj udaljenosti levo i desno od postojeće trase postavljenih cevi. Za taj deo zemljišta, to bi se moralo utvrditi putem veštačenja veštaka poljoprivredne struke, pa se ni u kom slučaju se ne bi moglo prihvatiti stanovište jer se radi o institutu službenosti već bi se to moglo podvesti pod faktičku eksproprijaciju tj. se ima smatrati da je zemljište u tom potesu faktički oduzeto od tužilaca.

U ovoj pravnoj stvari obavljeno je veštačenje od strane veštaka geodetske struke Velimira Aleksića koji navodi da isti ima i pravo da vrši i procenu vrednosti. Međutim, evidentno je da je širina od 30 metara levo i desno od postavljenog cevovoda zahvata veliku površinu. U službi za katastar nepokretnosti to zemljište je još uvek uknjiženo kao poljoprivredno zemljište iz čega proizilazi zaključak da se van zone gde se ne sme preduzimati određena radnja radi ugrožavanja cevovoda, pa ni sadnjom određenih stabala čiji bi koren ugrozio postavljene cevi, ostatak može korisiti za poljoprivredne svrhe. Shodno tome proizilazi da je u ovoj pravnoj stvari od strane prvostepenog suda trebalo da se utvrdi koji deo zemljišta nije podoban za korišćenje ni u kakve svrhe (oranje, sađenje sadnica, voćki i sl) zbog bezbednosti da se ne ugrozi cevovod, a koji deo zemljišta od predviđene površine koji je našao veštak geometar može biti korišćen kao poljoprivredno zemljište. Drugi deo zemljišta van ove zone koji se ne može koristiti ni u kakve svrhe mogao bi se svrstati u kategoriju da je u statusu nepotpune eksproprijacije, s obzirom da isto zemljište se ne može koristiti za individualne i stambene objekte. Sve to detaljno mora da se utvrdi veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke. Međutim, taj deo zemljišta ima umanjenu vrednost (ne može ostatak da služi za gradnju – do 30m, a ostali mali deo je možda nefunkcionalan, pa tužioci u takvom slučaju za ostatak parcele imaju pravo na naknadu zbog umanjene vrednosti tih parcela u tom delu.

Zakon o sudskim veštacima (''Službeni glasnik RS'' broj 44/2010) u članu 6. propisuje da fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako pored opštih uslova za rad u državnim organima ispunjava i posebne uslove i to da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje na studijama II stepena za određenu oblast veštačenja. Veštak Velimir Aleksić je profesor na Poljoprivrednom fakultetu na predmetu geodeziju uređenje poljoprivrednog zemljišta i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda isti veštak ne ispunjava zakonske uslove da se u postupku izjasni o mogućnosti korišćenja predmetnog zemljišta u određene svrhe nakon što su cevi gasovoda ukopane u zemljište. O tome se pre može izjasniti veštak poljoprivredne struke, pri čemu bi isti detaljno trebalo da se izjasni koja zona zemljišta bi obuhvatala površinu koja nije podobna za bilo kakvo korišćenje zbog bezbednosti postavljenih cevi, a koji deo zemljišta od onoga koji je opredelio veštak geometar je podobna za poljoprivrednu obradu. S druge strane evidentno je kad se uzme površina parcela u vlasništvo tužilaca da jedan deo tih parcela ostaje van zone od 30 metara levo i desno naznačenog cevovoda, pa se postavlja pitanje da li je ostatak tih parcela podoban za korišćenje i da li je i time vrednost tih delova van zone 30 metara u pogledu njihove vrednosti umanjene i za taj deo zemljišta koji nije podoban za bilo kakvu upotrebu. Usled postavljenog cevovoda i dela zemljišta od cevovoda tužioci bi imali pravo na naknadu kao da je isto oduzeto, tj. eksproprisano, dok bi za drugi deo zemljišta isti imali pravo na naknadu zbog umanjene vrednosti zemljišta zbog prolaska naznačenog cevovoda, čime se stvorila druga situacija za prometu tog zemljišta, a pri čemu bi se ta vrednost uzimala u obzir računata prema tržišnoj vrednosti u vreme dosuđivanja naknade.

Prvostepeni sud je visinu vrednosti zemljišta opredelio na poseban način, što se ne može prihvatiti kao pravilan metod obračuna visine vrednosti spornog zemljišta jer odluke na koje se poziva prvostepeni sud donose se za određeni period i opredeljeni iznos vrednosti tih nepokretnosti se manifestuje na prosečnoj ceni, pa se metodologija obračuna vrednosti spornih parcela koju je dao prvostepeni sud u ovom slučaju ne može prihvatiti kao dozvoljena. Ovde se radi o delimičnom oduzimanju imovine tužilaca, a za deo od površine parcela vrednost istih je umanjena zbog postavljanja cevovoda, pa se obračun vrednosti naknade koja bi trebala da bude isplaćena tužiocima i metodologija koju je primenio prvostepeni sud ne može prihvatiti.

S obzirom da su nižestepeni sudovi propustili da pravilno primene materijalno pravo što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, da je neophodno da se naznačeni propusti otklone, pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje i nakon toga pravilno primeni materijalno pravo. Teret dokazivanja činjenica koje nisu utvrđene, uglavnom su na strani tužilaca a prilikom odlučivanja sud će povesti računa i o činjenici da je presudom Višeg suda u Beogradu P 663/14 od 24.04.2017. godine, stavom 1. i 3. izreke tužiocima već dosuđen deo naknade, pa je u konačnom obračunu visine naknade koja bi tužiocima pripala, ista treba biti umanjena za dosuđene iznose po naznačenoj presudi.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić