Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4318/18 od 12.04.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku P 1141/15 od 28.03.2018. godine, kao i rešenje o ispravci Osnovnog suda u Čačku P 1141/15 od 15.05.2018. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa se ukida pravo službenosti puta u svim vidovima, koji put ide istočnom stranom kp .. KO ... u dužini od 149 metara, a u širini od 3 metra, vlasništvo tužioca, kao poslužne parcele, a koji služi tuženom za ulazak u kp. br. .., .., .., .., .., .. i .. KO ..., vlasništvo tuženog, kao povlasnih parcela, što je tuženi dužan priznati i prestati da koristi opisani put; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove i odbijen zahtev tužioca za dosuđivanje troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv navedene presude Apelacionog suda u Kragujevcu parnične stranke su preko punomoćnika blagovremeno izjavile revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. ovog člana, jer drugostepeni sud nije nepravilno primenio bilo koju odredbu ovog Zakona, što je moglo uticati na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je vlasnik kp. br. .., .. i .. KO ..., a tuženi je vlasnik .., .., .., .., .., .. i .. KO ... . Tuženi se za ulazak u svoje nepokretnosti koristi putem u sva tri vida koji ide istočnom stranom kp. .. KO ...u dužini od 149 metara i širini od 3 metra. Ta službenost je konstituisana kada su korišćene konjske zaprege radi obrade poljoprivrednog zemljišta. Tuženi je imao jednu njivu i u blizini reke Čemernice pa je spornim putem preko kp. .. KO ... vlasništvo tužioca prolazio radi odlaska u istu, koju njivu je otuđio pre 15-20 godina. U međuvremenu prilike su se bitno izmenile, jer je glavni seoski put pored koga se nalazi kuća tuženog asfaltiran, a taj seoski put je označen kao kp. .. i sa tim putem se granične cela parcela tuženog .. KO ... na kojoj se nalazi tuženikova kuća i pomoćni objekti, kao i kp. .. . Iz tih parcela tuženi može da uđe u sve svoje ostale parcele i da iste obrađuje. Veštačenjem putem veštaka saobraćajne struke su utvrđeni putevi koji mogu biti alternativa spornom putu čije se ukidanje službenosti traži (kp. br. ..), a za ulazak u kp. .. vlasništvo tuženog su alternativni putevi broj .., .. i .. . Reč je o asfaltiranim putevima koji su u dobrom stanju, za razliku od spornog puta na kp. br. .. koji je zemljani put i reč je o zatravljenoj podlozi sa travom koji je u prvom delu ravan, a zatim u usponu preko kp .. vlasništvo tuženog, do izlaska na seoski put kp. .. . Veštačenjem je utvrđena dužina svih alternativno predloženih puteva. Tužilac je u međuvremenu preorao celu svoju kat.parcelu .. i onemogućio tuženog da istom prolazi.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da alternativni putevi koji su opisani u nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke čiji nalaz prihvata, nisu i ne predstavljaju alternativu tuženom, jer bi ukidanjem službenosti preko tužiočeve kp. br. .. tuženom jedini izlaz bio preko svojih parcela, a na seoski put koji nosi oznaku .. KO ..., zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud iz utvrđenog činjeničnog stanja izveo pogrešan činjenično-pravni zaključak što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra, ili kada prestanu drugi razlozi zbog kojih je ona zasnovana.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporna službenost postala nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra, te da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za ukidanje, odnosno prestanak navedene službenosti, shodno članu 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Za prestanak prava stvarne službenosti prolaza zbog promenjenih prilika potrebno je da je od vremena ustanovljenja službenosti nastupila takva promena, da se povlasno dobro može koristiti i bez službenosti, tako da službenost više nije potrebna (neophodna).

Imajući u vidu da je predmetna službenost konstituisana u vreme kada je zaprega bila osnosno sredstvo prevoza radi obrade poljoprivrednog imanja, te da je u međuvremenu napravljen – asfaltiran glavni seoski put (označen kao kp ..) pored koga se neposredno nalazi kuća tuženog sa okućnicom, odakle tuženi može ući u svoje preostale katastarske parcele radi obrade istih, to znači da je tuženi u međuvremenu stekao mogućnost da koristi drugi put za dolazak do svojih katastarskih parcela koje su predstavljale poslužno dobro i da su se stekli uslovi za prestanak prava službenosti, jer je ona postala nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra, a rukovodeći se načelom restrikcije propisane odredbom člana 50. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kako je to pravilno utvrdio drugostepeni sud. Sporni putni pravac opterećuje poslužno dobro u dužini od 149 metara i širini od 3 metra, a upućujući put je u dužini od 500 metara pogodniji za prolaz, jer se pruža celom dužnom parcela tuženog i javnim putem za komunikaciju tuženog, zbog čega navedena službenost ne opravdava svoje dalje postojanje.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom Zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a prema stavu 2. istog člana propisano je da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju tužilac revizijom osporava pravilnost odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka.

Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje, pa se prema citiranom članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev, u kom slučaju se revizija ne može podneti (član 410. stav 2. tačka 5. ZPP) zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu dva izreke.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić