.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4666/2019
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Šušnjar, advokat iz ..., protiv tužene - protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Milašinović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca – protivtuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5311/18 od 08.07.2019. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca-protivtuženog AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5311/18 od 08.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog AA, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5311/18 od 08.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P 822/15 od 22.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac- protivtuženi tražio da se prema tuženoj-protivtužilji utvrdi da je tužilac po osnovu sticanja u bračnoj zajednici nosilac prava svojine na nepokretnosti upisanoj u LN br. ... KO ..., kp br. .../... broj zgrade ..., potes ..., zemljiše pod zgradom – objektom površine 43 m2, građevinsko zemljište izvan građevinskog područja, što čini vikend kuću, prizemlje i potkrovlje, za koju ima odobrenje za upotrebu i njive šeste klase, površine 4 a i 57 m2, građevinsko zemljište izvan građevinskog područja sve ukupno na predmetnoj parceli površine 5a u ½ dela, pa je tužilac – protivtuženi postao suvlasnik na navedenoj nepokretnosti po osnovu bračne sutekovine, što je tužena – protivtužilja dužna priznati i trpeti da se tužilac – protivtuženi na osnovu ove presude uknjiži kao suvlasnik na ½ dela, na opisanoj nepokretnosti shodno njegovom suvlasničkom delu. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje, pa je prema tužiocu-protivtuženom utvrđeno da je tužena – protivtužilja po osnovu sticanja iz svoje posebne imovine nosilac prava svojine na nepokretnostima upisanim u LN br.... KO ... kao kp br. .../... zemljiše pod zgradom – objektom površine 43 m2, građevinsko zemljište izvan građevinskog područja, kp.br. .../..., njiva šeste klase, površine 4 a i 57 m2, građevinsko zemljište izvan građevinskog područja i vikend kuća, broj zgrade ..., potes ... za koju postoji odobrenje za upotrebu, postojeća na kp br. .../... sa udelom 1/1, što je tužilac – protivtuženi dužan da prizna i trpi. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev pa je obavezana tužena – protivtužilja da tužiocu – protivtuženom na ime njegovog doprinosa u izgradnji vikend kuće, bliže opisane u stavu prvom presude, plati 1440 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženoj – protivtužilji na ime troškova parničnog postupka plati 116.700,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5311/18 od 08.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca – protivtuženog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P 822/2015 od 22.03.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac - protivtuženi AA, je izjavio posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i radi novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivnje o reviziji tužioca-protivtuženog AA propisani članom 404. stav 1. ZPP. Predmet spora po tužbi je zahtev za utvrđenje prava susvojine u delu od ½ po osnovu sticanja zajedničke imovine u toku trajanja braka parničnih stranaka. Tužena-protivtužilja BB je protivtužbom tražila da se utvrdi da je ista nepokretnost njena isključiva imovina, te da je tužilac – protivtuženi doprineo u izgradnji sporne vikend kuće u iznosu od 1440 evra. Tužbeni zahtev je odbijen, a protivtužbeni zahtev je usvojen. Revizijskim navodima se osporava ocena dokaza koji su izvedeni tokom postupka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude kojima je u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, što bi bilo od uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Takođe u ovom predmetu nema potrebe za razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a nema potrebe ni za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca- protivtuženog nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 17.11.2015. godine a vrednost predmeta spora koja je određena u tužbi je 400.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 06.02.2017. godine, a vrednost predmeta spora koja je određena u protivtužbi je takođe 400.000,00 dinara. Imajući u vidu da se tužbeni i protivtužbeni zahtev odnose na utvrđenje određenih prava na istim nepokretnostima, te da je vrednost predmeta spora u tužbi i protivtužbi 400.000,00 dinara, ovaj iznos predstavlja i vrednost spora za utvrđenje prava na izjavljivanje revizije, a prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 17.11.2015. godine, to je dinarska protivvrednost od 3.322,53 evra (1 evro = 120,39 dinara).
Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
