Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, parnične stranke su suvlasnice sa po 1/2 idealnog dela na stanu u Beogradu na kp .. u listu nepokretnosti .. KO ... . Počev od 25.02.2015. godine, tužena koristi ceo stan bez tužiljine saglasnosti, i za to joj nije plaćala zakupninu. Prema nalazu i mišljenju veštaka, visina tržišne zakupnine za 1/2 navedenog stana za period od februara 2015. godine zaključno sa oktobrom 2017. godine iznosi ukupno 605.395,53 dinara. Prvostepeni sud je utvrdio da se tužilja više puta obraćala tuženoj zahtevom da joj omogući stupanje u posed dela stana i preda joj primerke ključeva jer je početkom februara 2015. godine tužena promenila bravu. Utvrđeno je da je tužilja uputila tuženoj pismo 16.03.2015. godine, kojim zahteva da joj se omogući državina na spornom stanu. U prvostepenom postupku je takođe utvrđeno da tužena u svom iskazu nije sporila navode tužilje i svedoka da je 22.02.2015. godine bez saglasnosti tužilje ušla u stan, promenila bravu i od tada je u posedu celog stana, kao i da joj se tužilja obraćala zahtevom za predaju stana u suposed, o čemu postoji korespodencija.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužilji isplati naknadu za upotrebu tuđe stvari za period od februara 2015. godine zaključno sa oktobrom 2017. godine, ukupno 605.395,53 dinra, primenom odredbe člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, u visini srazmernog dela zakupnine za deo stana u suvlasništvu tužilje.

Pobijanim delom drugostepene presude, delimično je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade za upotrebu tuđe stvari za period od februara 2015. godine zaključno sa martom 2016. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Po oceni drugostepenog suda, tužilja kao drugi suvlasnik ima pravo na naknadu tek od trenutka kada se aktivno ponašala u smislu manifestovanja volje da stvar koristi. Budući da se tužilja obratila tuženoj elektronskim putem dana 31.03.2016. godine tražeći predaju ključeva od stana, sledi da se od tog trenutka aktivno ponašala u smislu manifestovanja volje da stvar koristi, pa joj od tog dana pripada pravo na naknadu za upotrebu njenog suvlasničkog udela.

S obzirom na navedeno, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je u pobijanom delu drugostepene presude zbog pogrešene primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Prema stavu drugom, suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti preostalih suvlasnika. Članom 219. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

U postupku je pravilno utvrđeno da je tužilja od strane tužene bila deposedirana u pogledu svog suvlasničkog udela na stanu i da joj je bilo onemogućeno korišćenje njenog suvlasničkog udela, zbog čega joj pripada naknada koristi koju je tužena imala upotrebom celog stana. Međutim, kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu za period od februara 2015. godine zaključno sa martom 2016. godine, nije imao u vidu činjenicu koju je utvrdio prvostepeni sud, da se tužilja pismeno obratila tuženoj 16.03.2015. godine i zahtevala da joj se omogući državina na stanu. Prvostepeni sud je u dokaznom postupku pročitao kao dokaz zahtev od 16.03.2015. godine, koji je tužena primila 17.03.2015. godine, sa potvrdom o prijemu pošiljke sa povratnicom. S obzirom na navedeno, za sada se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da tužilja nije manifestovala volju da zajednički stan koristi sve do 31.03.2016. godine, kojom prilikom je od tužene elektronskim putem tražila predaju ključeva od stana, te da joj sve do tog datuma ne pripada naknada za korišćenje zajedničke nepokretnosti. S obzirom na navedeno, drugostepena presuda je ukinuta u pobijanom delu, kao i u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka, i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić