Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oboje iz sela ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz sela ..., čiji je punomoćnik Zoran Savić, advokat iz ..., radi službenosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5355/2017 od 18.07.2018. godine, u sednici održanoj 20.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 5355/2017 od 18.07.2018. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 4168/16 od 26.09.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženoj da tužioci imaju pravo sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire na parceli tužene kp. br. ... KO ... u merama i granicama bliže navedenim u ovom stavu izreke, radi prilaza u dubinu svoje parcele kp. br. ... KO ..., i naloženo je tuženoj da sa opisane putne trase ukloni sve zasade (živu ogradu) i omogući tužiocima nesmetano vršenje prava sezonske službenosti prolaza. Stavom drugim izreke, utvrđeno je prema tužiocima da tužena ima pravo sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire na parceli tužilaca kp. br. ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stvu izreke, radi prilaza u dubinu svoje parcele kp. br. ... KO ... . Stavom trećim izreke, utvrđeno je da tužena nema pravo niti stalne niti sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire preko parcele tužilaca kp. br. ... KO ..., u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, radi prilaza u dubinu svoje parcele kp. br. ... KO ..., odnosno iznad putne trase opisane u drugom stavu izreke presude, i naloženo je tuženoj da prestane sa vršenjem ovog prava. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 412.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5355/2017 od 18.07.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi prema tuženoj da tužioci imaju pravo sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire na parceli tužene kp. br. ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, radi prilaza u dubini svoje parcele kp. br. ... KO ..., i da se naloži tuženoj da sa opisane putne trase ukloni sve zasade (živu ogradu) i omogući tužiocima nesmetano vršenje prava sezonske službenosti prolaza; da se utvrdi prema tužiocima da tužena ima pravo sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire na parceli tužilaca kp. br. ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, radi prilaza u dubini svoje parcele kp. br. ... KO ... i da se utvrdi prema tuženoj da nema pravo niti stalne niti sezonske službenosti prolaza pešice, kolima, traktorom i kamionom putnom trasom koja se prostire preko parcele tužilaca kp. br. ... KO ..., u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezeni su tužioci da tuženoj na ime troškova postupka plate 316.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), a primenom člana 408. istog zakona da je ista osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio zahteve tužilaca primenom člana 51. i 52. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da je utvrdio da su stranke postigle usmeni sporazum tokom 2002. godine, da svako od svoje parcele ostavi po 1,5 m kako bi izgradili put, koji usmeni sporazum je i realizovan, tako što su put popločali i sa strane oivičili parapetom na kojem stoji da je izgrađen 2002. godine i da predmetni put većim delom zahvata parcelu tužilaca, a dosta manjim delom zahvata parcelu tužene.

Pobijenom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda, tako što je su odbijeni, kao neosnovani zahtevi tužilaca, s obzirom da je drugostepeni sud smatrao da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao svoju odluku i da je odlučujući o zahtevima tužilaca pogrešno primenio materijalno pravo.

Drugostepeni sud je utvrdio da su tužioci suvlasnici sa po ½ dela kp. br. ... KO ..., a da je tužena vlasnik susedne kp. br. ... KO .... Na navedenim parcelama parnične stranke imaju svoje porodične stambene objekte. Tužioci su kp. br. ... kupili od GG, u vezi čega su zaključili ugovor o kupoprodaji 25.10.1984. godine, nakon čega je među strankama postignut usmeni sporazum da svako od svoje parcele ostavi po 1,5 m, kako bi izgradili put, što su i učinili, pa je putna trasa uređena u pogledu lokacije, mera i granica, a put je popločan, oivičen parapetom tek 2002. godine, iako se istim prolazilo dugi niz godina unazad. Tužena je uz ivicu puta, na svojoj parceli zasadila živu ogradu (koja postoji i sada), odmah nakon formiranja putne trase pre 30-tak godina, a nešto kasnije živu ogradu po obodu puta na svojoj parceli zasadili su i tužioci i ista postoji i sada. Svi saslušani svedoci naveli su u svojim kupile svoje parcele, a put je popločan 2002. godine i da su istim stranke prolazile duže od 20 godina. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ing. geodezije utvrdio je da na terenu između predmetnih parcela postoji betonirani prilazni put sa ivičnjacima debljine 12 cm, isti je širine 2,75 m, u severnom delu, u središnjem delu je širine 3,10 i u južnom delu širine 4,50 m, da većim delom put zahvata kp. br. ..., u površini od 67 m2, a manjim delom zahvata kp. br. ..., u površini od 18 m2. Na osnovu dopunskog nalaza istog sudskog veštaka utvrdio je mere i granice postojećeg puta i mere granica puta čija trasa bi se prostirala na parcelama stranaka u situaciji kada bi za njegovu izgradnju stranke odvojine po 1,5 m od svoje parcele.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja i od toga šta se tužbom traži drugostepeni sud je zaključio da tužioci nisu dokazali da je reč o sezonskoj službenosti prolaza, ni da je predmetni put formiran 2002. godine, već naprotiv, da na osnovu predloženih i izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka i tužene da je utvrđeno da su stranke duže od 20 godina prolazile spornim putem, koji su formirale po osnovu usmenog dogovora, nakon kupoprodaje kp. br. ... od strane tužilaca i ulaska u posed iste, na šta ukazuje i postojanje žive ograde po ivici puta sa obe strane na parcelama stranaka starosti 20-30 godina, a da je put popločan 2002. godine. Drugostepeni sud je smatrao da tužioci nisu dokazali ni kakvo je bilo faktičko stanje na terenu kada su kupili svoju parcelu, te da li su pri kupovini svoje parcele znali dokle je njihova parcela, a do koje granice je tužena koristila svoju parcelu, da li se faktičko stanje razlikovalo u odnosu na stanje u katastru, kao i da tužioci nisu dali jasne ni valjane razloge zašto su dozvolili da veći deo puta bude formiran preko njihove parcele i da takvo stanje traje sve do 2011. godine. Takođe, drugostepeni sud je smatrao da prvostepeni sud pri oceni osnovanosti zahteva, kao prethodno pitanje, nije utvrdio da li je tužena držalac prava stvarne službenosti po osnovu državine-korišćenja u obimu potrebnom za tu službenost, te da li se iz ponašanja tužilaca može zaključiti da su se oni izričito ili prećutno saglasili sa tim faktičkim stanjem, koje svakako traje duže od 20 godina, iako je sporni put popločan 2002. godine, a tužbu su podneli tek 17.06.2011. godine. Osim navedenog, drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud odlučujući i o zahtevu tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da tužena ima pravo sezonske službenosti prolaza u datim merama i granicama, iako tužena u tom delu nije podnela protivtužbu, nije utvrdio ni dao razloge da li su tužioci aktivno legitimisani da to traže. Sa napred navedenih razloga drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovane zahteve tužilaca.

Po oceni Vrhovnog kasacinog suda, imajući u vidu napred navedeno, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud drugačije utvrdio činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, a u vezi službenosti prolaza preko parcela koje su vlasništvo stranaka, odnosno od kada se koristio sporni prolaz preko parcela stranaka i kada su se i kako stranke dogovorile u vezi službenosti prolaza preko njihovih parcela. Navedene činjenice u drugostepenoj odluci drugačije su utvrđene u prvostepenom postupku, zbog čega drugostepeni sud u postupku po žalbi nije mogao da utvrđuje drugačije činjenice, već je, ukoliko je smatrao da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao svoju odluku, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, trebao da zakaže raspravu i ponovi već izvedene dokaze i omogući strankama da se izjasne o određenim navodima i dokazima protivne strane. Kako drugostepeni sud nije mogao bez zakazivanja rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj odluci i preinači prvostepenu presudu, odnosno da drugačije ceni iskaze stranaka i svedoka, to je pogrešno primenio član 8. ZPP.

S obzirom da drugostepeni sud nije zakazao raspravu, na kojoj bi, nakon izvođenja potrebnih dokaza, utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla da bude ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će odlučiti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza, potrebno zakazati raspravu pred drugostepenim sudom.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je ista ukinuta.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić