Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marko Mitić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz sela ... kod ..., koje zastupa punomoćnik Ljubiša Kostadinović, advokat iz ..., radi deobe bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1816/2020 od 20.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1816/2020 od 20.04.2021. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Prokuplju P 02/20 od 09.06.2020. godine, kako je ispravljena rešenjem istog suda P.br. 02/20 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen kao osnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz ...i utvrđeno da je tužilja na osnovu sticanja u bračnoj zajednici vlasnik 1/3 nepoketnosti- porodične stambene zgrade u Prokuplju- porodične kuće ul. ...br. .., na parceli broj ... KO ..., površine 102m2 u osnovi, sa zemljištem uz zgradu u površini 43m2, što su tuženi VV iz ... i BB iz ... dužni da priznaju i da omoguće tužilji upis u zemljišne knjige, kao i udela od 1/3 kuhinje sa svim elementima i jednom francuskom ležaju, kao i udela od ½ u preostalim stvarima, celokupnom nameštaju koji se nalazi u opisanoj porodičnoj stambenoj zgradi na prvom spratu bliže navedenim u izreci presude, što je tuženi BB iz ... dužan da prizna, dok je tužbeni zahtev u ovom delu u odnosu na tuženog VV odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da sud utvrdi da je ona vlasnik preko dosuđene 1/3 a do tražene ½ u nepokretnostima i pokretnim stvarima navedenim u stavu prvom, udela od ½ u nepokretnostima u selu ..., upisanim na ime tuženog BB, i to: 2/6 kp.br. .. KO ..., kp.br. .. KO ... i .. KO ..., putničkom motornom vozilu marke „Mercedes ...“, reg. oznake ..., teretnom motornom vozilu sa dizalicom marke „Volvo“, registarske oznake ... i kombinovane stolarske mašine marke „Giben“, što bi tuženi bili dužni da priznaju i tužilji omoguće upis u javne knjige. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 520.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1816/2020 od 20.04.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje AA iz ... i tuženihBB iz ... i VV iz ... i potvrđena presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 02/20 od 09.06.2020. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 02/20 od 02.07.2020. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i rešenje Višeg suda u Prokuplju P 02/20 od 02.07.2020. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke ista presuda je preinačena u usvajajućem delu stava prvog i u stavu trećem izreke tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici vlasnik 1/3 nepokretnosti – porodične stambene zgrade u Prokuplju bliže opisane u izreci presude, što bi tuženi bili dužni da priznaju i omoguće tužilji upis u zemljišne knjige; udela od 1/3 u kuhinji sa svim elementima i jednom francuskom ležaju, kao i udela od ½ u preostalim stvarima bliže navedenim u izreci presude, što bi tuženi BB bio dužan da prizna. Stavom trećim izreke odbijen je, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obavežu da joj na ime sticanja u porodičnoj zajednici isplate iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate sa domicilnom kamatom po stopi Evropske centralne banke za evro počev od 04.07.2017. godine kao dana dospelosti do konačne isplate. Stavom petim izreke obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 588.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...18/20), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku je utvrđeno da je tužilja bila u bračnoj zajednici sa tuženim BB od ...2003. godine do ...2017. godine. Nakon zaključenja braka do 2007. godine su živeli u selu ... u kući sa roditeljima tuženog BB, ovde tuženim VV i GG. U periodu od 2007. godine do 2009. godine živeli su u Prokuplju kao podstanari, a zakupninu im je plaćao drugotuženi. Nakon toga, do useljenja u kuću koja je predmet ove parnice, oni su bez naknade živeli u kući brata tužilje.

U periodu od 2007. godine do 2009. godine na parceli broj .. KO ..., koju je tuženi VV stekao na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti pre zasnivanja bračne zajednice između tužilje i tuženog BB, nakon rušenja stare kuće, podignut je stambeno-poslovni objekt bez odobrenja za gradnju, u kom su tužilja i tuženi BB živeli sa svojom decom. U izgradnji objekta u Prokuplju učestvovali su tuženi VV, kupovinom građevinskog materijala i angažovanjem majstora, a korišćen je i deo građevinskog materijala od stare kuće, otac tužilje je dao 5.000 evra, a njen brat DD je obavljao radove na rušenju stare kuće, odvoženju materijala sa parcele i iskopu temelja i podruma, čija je vrednost procenjena na 3.500 evra. Kuća u Prokuplju opremljena je svim pokretnim stvarima koje su predmet zahteva tužilje.

Poravnanjem zaključenim pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P 122/17 od 24.01.2017. godine, tuženi BB je priznao svom ocu tuženom VV pravo svojine po osnovu gradnje na ovoj porodičnoj stambenoj zgradi sa pravom korišćenja parcele, na osnovu čega je izvršena promena upisa u javnim knjigama. Nepokretnosti, parcele u selu ..., i to kp.br. .. u udelu od 2/6 kp.br. .. i kp.br. .. upisane su na tuženog BB kao privatna svojina u LN br. .. i .. KO ..., a iste su kupljene sredstvima koje je obezbedio drugotuženi VV, da bi se dobio jedinstveni kompleks, s obzirom na to da roditelji tuženog BB poseduju parcele u blizini. Na tuženog BB se vode putničko i eretno motorno vozilo sa dizalicom, dok je kombinovana stolarska mašina u vlasništvu tuženog VV.

Na ime tužilje bila je registrovana radnja „ĐĐ“ Prokuplje tokom 2006. godine, koja je brisana iz registra, prema rešenju Agencije za privredne registre od 09.04.2009. godine. Tužilja je u radnom odnosu od 04.07.2011. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke utvrđena je vrednost izgrađenog objekta na parceli, kao i vrednost parcele u ukupnom iznosu od 8.235.047,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da tužilji pripada pravo na 1/3 od nepokretnosti – porodične stambene zgrade u Prokuplju, kuhinje sa svim elementima i jednom francuskom ležaju, te udela od ½ u preostalim pokretnim stvarima – celokupnom nameštaju koji se nalazi u porodičnoj stambenoj zgradi u Prokuplju. Pri tome, prvostepeni sud je zaključio da su nepokretnost u Prokuplju i pokretne stvari koje se nalaze u toj nepokretnosti stečene u bračnoj zajednici između tužilje i prvotuženog BB, da u vreme dok je navedeni objekat građen, kao i dok su sticane pokretne stvari u tom objektu nije postojala porodična zajednica između tužilje i tuženog BB i njegovih roditelja, tuženog VV i GG. S obzirom da je sporna kuća sazidana na placu koji je svojina tuženog VV, da je on pomagao u izgradnji kuće, ali sa druge strane da su u izgradnji kuće pomagali i otac i brat tužilje određenim novčanim sredstvima i radom, te da je tužilja sve vreme bila zaposlena i brinula se o podizanju dva maloletna deteta, kao i da je u izgradnji kuće svoj doprinos imao i tuženi BB, prvostepeni sud je zaključio da je udeo tužilje u izgrađenom objektu 1/3, a da tužilja nije dokazala da je većim udelom doprinela u izgradnji te kuće, te je odbio tužbeni zahtev do traženog udela od ½. Takođe, prvostepeni sud je zaključio da su parcele u selu ... kupljene pre nego što je zasnovana bračna zajednica, odnosno zaključen brak između tužilje i tuženog BB, da ih je kupio drugotuženi VV svojim sredstvima, zbog čega je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi njen udeo od ½ u tim nepokretnostima, a isto se odnosi i na vozila i kombinovanu mašinu marke „Giben“, s obzirom da su kupljeni isključivo sredstvima drugotuženog.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka drugostepeni sud je zaključio da je sporna kuća u Prokuplju stečena u porodičnoj zajednici tužilje, tuženih i majke i supruge tuženih GG, zbog čega oni čine nužne supraničare u smislu odredbe člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu stava prvog izreke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev koji se odnosi na utvrđenje prava svojine tužilje na kući u Prokuplju i pokretnim stvarima koje se nalaze u toj kući zbog nepotpune pasivne legitimacije. Iz istih razloga odbijen je i eventualni tužbni zahtev, jer se i on odnosi na sticanje u porodičnoj zajednici. Takođe, iz istih razloga drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu izreke koji se odnosi na nepokretnosti u selu ..., motorno i teretno vozilo i kombinovanu stolarsku mašinu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nepotpuno utvrdio činjenično stanje koje se odnosi na sticaoce spornih nepokretnosti. U tom smislu, iako je prvostepeni sud zaključio da su sporne nepokretnosti u Prokuplju i pokretne stvari koje se nalaze u kući u Prokuplju stečene u bračnoj zajednici tužilje i tuženog BB, drugostepeni sud je bez zakazivanja glavne rasprave promenio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku i time postupio suprotno članu 383. stav 4. i članu 387. stav 3.Zakona o parničnom postupku. Naime, drugostepeni sud nije mogao drugačijom ocenom iskaza, bez saslušanja stranaka i svedoka da na drugačiji način utvrđuje koliko je sticalaca spornih nepokretnosti i pokretnih stvari bilo, odnosno da li su one stečene u bračnoj ili porodičnoj zajednici i da li je u vreme sticanja uopšte postojala porodična zajednica između tužilje i prvotuženog i njegovih roditelja. Zbog toga što je doneo drugačiji zaključak o tome da je sporna imovina stečena u porodičnoj zajednici, zbog čega ne postoji potpuna pasivna legitimacija jer tužbom nije obuhvaćena i majka prvotuženog i supruga drugotuženog, drugostepeni sud se nije upuštao u pravilnost utvrđenog svojinskog udela tužilje u sticanju sporne imovine, te na ocenu zaključka prvostepenog suda da su nepokretnosti koje se nalaze u selu ... i vozila i kombinovana mašina „Giben“ stečene isključivo sredstvima drugotuženog.

Zbog navedenog postupanja drugostepenog suda činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pa Vrhovni kasacioni sud nije mogao da ispita pravilnost primene materijalnog prava.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, pa će, s obzirom da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, ukoliko smatra da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zakazati raspravu pred drugostepenim sudom i pouzdano ispitati sve činjenice koje se odnose pre svega na okolnost da li je sporna imovina stečena u bračnoj zajednici tužilje i tuženog BB ili u porodičnoj zajednici koju su činili navedeni tuženi i roditelji prvotuženog. U tom smislu drugostepeni sud će na zakazanoj raspravi saslušati stranke i svedoke na ovu okolnost, a koji su saslušani i u prvostepenom postupku, pa u zavisnosti od zaključka da li je imovina stečena u bračnoj ili porodičnoj zajednici utvrdiće i pravilnost prvostepene presude u odnosu na udeo tužilje u sticanju sporne imovine.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić