Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Papović, advokat iz ..., protiv tužene „BANCA INTESA“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1474/19 od 20.08.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1474/19 od 20.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1474/19 od 20.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1618/18 od 27.05.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je odredba Ugovora o kreditu broj .., zaključen 29.07.2016. godine između parničnih stranaka u članu 3. tačka 5. obaveznih elemenata ugovora o kreditu u delu koji glasi:“naknada banke – fiksna – 12.000,00 RSD jednokratno,“ ništava i ne proizvodi pravno dejstvo. Obavezana je tužena da tužilji plati na ime sticanja bez osnova 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2016. godine. Obavezana je tužena da tužilji plati na ime troškova parničnog postupka 52.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1474/19 od 20.08.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1618/18 od 27.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev tužilje je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba Ugovora o kreditu za poljoprivrednu delatnost koji je zaključen 29.07.2016. godine između tužene banke i tužilje kao korisnika kredita i to u delu obaveznih elemenata ugovora o kreditu (prilog 1. Ugovora) kojim je određeno da su troškovi obrade kreditnog zahteva u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita, što je ukupno 12.000,00 dinara i plaća se pre puštanja kredita u tečaj, fiksno jednokratno. Tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi fiksne naknade za obradu kreditnog zahteva od 12.000,00 dinara od iznosa kredita koji su tužiocu naplaćeni, kao i koji su to stvarni troškovi tužene za obradu kreditnog zahteva i puštanja kredita u tečaj. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 03.12.2018. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o kreditu za poljoprivrednu delatnost, kao i za isplatu stečenog bez osnova. Vrednost predmeta spora je 12.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić