Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilaca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac VV je vlasnik kp. br. .. KO ..., a tužioci AA i BB su svom sinu ĐĐ poklonili kp. br. .. KO ..., u toku ovog postupka. U ovom postupku je pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Boru P 718/15 od 25.01.2016. godine, utvrđeno da su tužioci AA, BB i VV po osnovu održaja stekli pravo službenosti prolaza pešice, automobilom i svim poljoprivrednim i priključnim mašinama, preko poslužnih nepokretnosti na kp.br. kp.br. .. i kp.br. .. upisanih na ime tuženog u LN .. KO ..., u širini puta od 4 m i dužini do izlaska na seoski put koji se nalazi na k.p. .. odnosno prilaz do povlasnih nepokretnosti kp.br. .. u svojini tužilaca AA i BB i kp.br. .. u svojini tužioca VV, i da se tuženi ubuduće uzdržava od bilo kakvog smetanja.

Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke izvršena je identifikacija povlasnog i poslužnog dobra, sporni put na raskrsnici sa glavnim putem kp. br. .. se sužava na širini od 3 m, a nakon toga je širine 2,7 m, posle čega se ponovo sužava tako da je njegova prosečna širina oko 2,2 m. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka saobraćajne struke na kp. br. .. u svojini tuženog nalazi se drveće bagrema i drugo visoko i nisko rastinje, čije su se grane nadvile nad putem koji služi kao službenost prolaza i predstavljaju visinsku prepreku prilikom korišćenja istog poljoprivrednim i priključnim mašinama, dok se drvo „džanarike“ nalazi na samoj ivici puta i smeta prolazu, jer je put koji služi kao službenost prolaza u tom delu širok samo 2,6 m. Na katastarskoj parceli tuženog. br. .. postoji drveće bagrema i nisko i visoko rastinje koje ometa prolaz sa leve strane, dok je sa desne strane za proširenje puta prepreka sam teren koji se nalazi u velikom bočnom padu, te je neophodno ovo rastinje – prepreke ukloniti da bi profil puta bio širok 3m i podoban za korišćenje, odnosno da bi se ispoštovala utvrđena službenost prolaza putem koji po pravnosnažnoj delimičnoj presudi treba da iznosi 4 m u širini. Prema zapisniku nadležne inspekcije Opštinske uprave Bora od 14.01.2011. godine, pravni prethodnik tuženog je na spornom putu iskipovao dve prikolice stajskog đubriva i dve prikolice zemlje i na taj način onemogućio tužioce da predmetni put koriste zbog suženja i naloženo mu je da navedeno ukloni s puta. Tužba u ovoj parnici podneta je 20.11.2015.godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, najpre ocenivši da su tužioci AA i BB aktivno legitimisani u ovoj pravnoj stvari prema članu 204. stav 1. Zakona o parničnom postupku, primenom člana 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da ukloni prepreke sa puta koji prelazi preko poslužnih nepokretnosti, imajući u vidu da su tuženi i njegov pravni prethodnik na delu poslužnog dobra pod službenošću prolaza, sadnjom drveća, nasipanjem đubriva i oranjem smanjili širinu puta i tužiocima onemogućili prolaz poljoprivrednim i priključnim mašinama i korišćenje službenosti prolaza na uobičajen način. Uz utvrđenje da je usled postojanja prepreka na putu preko poslužnih parcela, tužiocima onemogućeno korišćenje prava službenosti prolaza na način utvrđen pravnosnažnom sudskom presudom, tuženi je obavezan da omogući tužiocima vršenje prava službenosti prolaza preko svojih parcela kp. br. .. i kp.br. .. (poslužna dobra), kako je to pravo priznato u korist kp.br. .. i kp.br. .. (povlasna dobra), uklanjanjem prepreka u širini puta od 4m i dužini do izlaska parcela povlasnog dobra na seoski put.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, nalazeći da pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja nisu tačno određene mere i granice prava službenosti (detaljne tačke, dužina i površina puta), odnosno trasa puta koji tužioci u širini od 4m koriste radi prilaska svojim parcelama, jer nemaju na direktan izlaz na seoski put kp. br. .., pa je uz datu ocenu da nisu identifikovane radnje kojima je tuženi ometao tužiocima korišćenje priznatog prava korišćenja službenosti prolaza, zaključio da nije dokazana osnovanost zahteva tužilaca za uklanjanje prepreka sa puta, postavljenog prema tuženom.

Za razrešenje spornog odnosa relevantne su odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema članu 50. stav 1. i 2.ovog zakona, stvarna službenost vrši se na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro, a ako je za vršenje stvarne službenosti potrebno korišćenje nekog uređaja ili preduzimanje neke radnje, troškove održavanja tog uređaja i preduzimanje te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra. Prema članu 51. istog zakona, stvarna službenost se zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem. Prema članu 57. istog zakona, ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano sprečava ili ometa u vršenju stvarne službenosti, on može tužbom zahtevati da to sprečavanje ili ometanje prestane.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se sadržinom revizije tužilaca ukazuje da je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i 4. Zakona parničnom postupku, jer je bez otvaranja glavne rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje u pogledu zasnovane službenosti prolaza u konkretnom slučaju. Drugostepeni sud je svoju preinačujuću presudu zasnovao na zaključku da pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja donetom u ovom postupku nisu tačno određene mere i granice prava službenosti, odnosno trasa puta koji tužioci u širini od 4 m koriste radi prilaska svojim parcelama i da zahtev za uklanjanje prepreka sa puta nije dovoljno opredeljen i nisu dokazane radnje ometanja od strane tuženog, uz datu ocenu o sadržini pojedinih dokaza. Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze, pored ostalog uključujući uvid u skicu veštaka o trasi puta. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je sam izvršio ocenu dokaza i na taj način učinio navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zato je drugostepena presuda morala biti ukinuta, kao i odluka o troškovima postupka koja zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić