U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim ova povreda postupka nije zakonski razlog za izjavljivanje revizije, kako je to propisano članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravno lice koje je vlasnik autobusa marke „... –...“ sa određenom registarskom oznakom i brojem šasije, što je upisano u saobraćajnoj dozvoli. Ovaj autobus je 21.12.2011. godine ukraden u ... – ..... Vozač autobusa BB je u večernjim časovima istog dana zaustavljen na graničnom prelazu „Horgoš“ prilikom ulaska u Republiku Srbiju, radi vršenja carinske kontrole i nadležni carinski organ je utvrdio da su u saobraćajnoj dozvoli (koja je predata na uvid) za autobus upisani neistiniti podaci. Uprava carina je podnela prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv vozača BB zbog izvršenja carinskog prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona. Nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova je istog dana od BB privremeno oduzeo autobus, saobraćajnu dozvolu i ključeve, te je sve predmete 16.01.2012. godine predao radnicima Uprave carina. Protiv vozača autobusa i još tri lica, a na osnovu krivične prijave OKP Kikinda od 08.02.2012. godine i po zamolnici Opštinskog državnog tužilaštva u ... od 15.08.2012. godine, podnet je od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu istražnom sudiji Osnovnog suda u Kragujevcu zahtev za sprovođenje istrage 22.10.2012. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da su okrivljeni BB i druga lica u saizvršilaštvu, izvršila krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. Krivičnog zakonika. Istražni sudija je 22.01.2013. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenog BB i dr. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ. Prekršajni postupak zbog carinskog prekršaja je rešenjem prekršajnog suda od 04.04.2014. godine prekinut zbog vođenja krivičnog postupka, kako bi se izbegla dvostruka osuda iz istog događaja. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Kt br. 749/12 od 17.04.2014. godine naloženo je Ministarstvu unutrašnjih poslova da autobus marke „... –...“, koji je privremeno oduzet vrati vlasniku autobusa, privrednom društvu, ovde tužiocu. Autobus je punomoćnik tužioca preuzeo 13.05.2014. godine. Tužilac tužbom traži naknadu materijalne štete zbog izgubljene dobiti za period za koji se autobus nalazio kod organa tužene u visini od 20.518.249,75 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa zaključkom da je tužena nezakonito držala predmetno vozilo tužioca 28 meseci, te je obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu u vidu izmakle koristi.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev sa zaključkom da na strani tužene nema odgovornosti za štetu koju je tužilac pretrpeo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, autobus koji je u vlasništvu tužioca je bio privremeno oduzet od strane nadležnih organa zbog osnovane sumnje da je prilikom ulaska na teritoriju Republike Srbije izvršen carinski prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2010), koji je bio na snazi u vreme oduzimanja vozila i kojim je propisano da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja kazniti pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, ako unosi ili iznosi robu van graničnog prelaza ili u vreme kada granični prelaz nije otvoren za promet; unosi ili iznosi sakrivenu robu preko graničnog prelaza (član 58.). Istim zakonom članom 298. stav 1. propisano je da roba koja je predmet prekršaja iz člana 292. i 293. ovog zakona, oduzeće se. Pored robe koja je predmet prekršaja oduzeće se prenosno sredstvo upotrebljeno za smeštaj robe koja je predmet prekršaja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti); stavom 2. istog člana propisano je da roba iz stava 1. ovog člana će se oduzeti iako nije svojina učinioca prekršaja. Međutim, kako su organi Republike Srbije postupali po zamolnici češkog tužioca i krivične prijave koju je podnela policija Republike Srbije, to je pokrenut i krivični postupak protiv BB i drugih lica zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. KZ u vezi člana 33. KZ. U tom slučaju bi autobus kao predmet izvršenja krivičnog dela takođe morao da bude privremeno oduzet na osnovu člana 147. ZKP. U toku istražnog postupka rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu od 17.04.2014. godine naloženo je Ministarstvu unutrašnjih poslova da autobus vrati tužiocu kao vlasniku i autobus je preuzet 13.05.2014. godine. Ceneći da je autobus tužioca bio kako predmet carinskog prekršaja, tako i predmet izvršenja krivičnog dela teška krađa, to nadležni organ tužene nije postupao protivno članu 172. Zakona o obligacionim odnosima kada je doneo odluku o privremenom oduzimanju autobusa. Tačno je da je autobus bio u državini tužene 28 meseci, ali imajući vidu da je bio predmet izvršenja krivičnog dela teške krađe, kao i carinskog prekršaja, te da su organi tužene morali da vode postupak u cilju utvrđenja krivične odgovornosti za krivično delo teške krađe. U tom slučaju je privremeno oduzimanje bilo neophodno i zasnovano na zakonu. Na osnov odgovornosti tužene države nije od uticaja činjenica što je autobus bio pod carinskim nadzorom 28 meseci, upravo imajući u vidu da je bio predmet izvršenja krivičnog dela i kao takav morao je da bude privremeno oduzet. Ne može da se stavi na teret organima tužene da su neopravdano dugo držali tužiočev autobus kod činjenice da je za prikupljanje dokaza i okolnosti od značaja za utvrđenje odgovornosti lica za koja je postojala osnovana sumnja da su izvršili krivično delo teška krađa, potrebno vreme čije trajanje ne može da bude ograničeno, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda vozilo vraćeno vlasniku u relativno razumnom roku. Predmet tužbenog zahteva tužioca je naknada u vidu izmakle koristi zbog nezakonitog rada organa tužene. Odgovornost tužene države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ postoji kada je trećem licu šteta prouzrokovana u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcija državnog organa, te da je šteta nastala kao posledica takvog rada organa koji se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Organ koji postupa u okviru zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za štetu propisanu članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu da su organi tužene postupali u okviru zakonskih ovlašćenja, u tom slučaju nema osnova odgovornosti tužene za naknadu štete u smislu člana 154, 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je cenio revizijske navode da su, između ostalog, organi tužene nopravdano dugo držali vozilo u vlasništvu tužioca i da prekršajni i krivični postupci koji su vođeni protiv okrivljenih nisu od uticaja da vozilo bude vraćeno tužiocu, jer su u toku krivičnog postupka okrivljena lica oslobođena od optužbi za izvršenje krivičnih dela prikrivanja i falsifikovanja isprave. Ovi revizijski navodi su neosnovani, jer je autobus vraćen tužiocu 13.05.2014. godine, a postupak pred javnim tužiocem pokrenut je zbog izvršenja krivičnog dela teške krađe, rešenje o sprovođenju istrage za ovo delo doneto je 13.05.2013. godine, ali je tokom daljeg postupka javni tužilac optužnim predlogom od 14.07.2015. godine licima osumnjičenim za izvršenje krivičnog dela teške krađe stavio na teret izvršenje krivičnog dela prikrivanje i posebnog slučaja falsifikovanja isprave, i presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 809/15 od 13.06.2016. godine, koja je postala pravnosnažna 20.02.2018. godine su ova lica oslobođena od optužbe za izvršena krivična dela.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić