Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ...87/18) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u nezavisnim dnevnim novinama „Srspki telegraf“ od ... avgusta 2016. godine, na naslovnoj strani je najavljen tekst pod naslovom „Otkrivamo sve o zloglasnoj grupi-Klan Amerika pobio najveće mafijaše“, ispod kog je objavljena fotografija tri osobe sa podtekstom „Amerikanci - DD i GG“. Na drugoj i trećoj strani objavljen je članak sa nadnaslovom „Dosije povratak Klana Amerika kriminalaca od kojih strahuje Evropa“, kao i naslovom „Klan koji je počistio sve mafijaše u Srbiji“, iznad kog se nalazi ista fotografija kao na naslovnoj strani. Ispod fotografije objavljen je tekst „DD u društvu pokojnog GG, šefa irske mafije u Njujorku i dobrog prijatelja i kuma poslednjeg velikog bosa italijanske mafije u Njujorku Džona Gotija“ i „GG koji se pominje kao član blizak ovom klanu u Beograd je stigao početkom devedesetih, jer ga je sud u SAD tražio zbog mešanja u istragu ubistva Gotija“. U tekstu se još navodi: „Mafijaška grupa Amerika važi za najvećeg dilera kokaina iz Južne Amerike, a u poslednje vreme pokušava da povrati primat u podzemlju koji su joj oduzeli Zemunci“. Dalje se u tekstu govori o članovima klana „Amerika“ i u kakvim su nezakonitim radnjama učestvovali i to: da više od dvadeset godina švercuju kokain iz Južne Amerike; da se za ovaj klan vezuju brojne otmice i brutalna ubistva; da su predstavljali Miloševićev „eskadron smrti“; da su imali spisak po kome su ubijali „za službu“; da su oni bili „Zemunci pre Zemunaca“; da su obavljali prljave poslove za državu; da su bili sastavljani od profesionalaca; da su ekipu činili kriminalci koju su pre ratova na ovim prostorima radili u SAD; da su pod okriljem mafije čiji je vođa bio Džon Goti izučavali „zanat“; da nakon što je Goti završio u zatvoru „Amerikanci“ dolaze ovde, te da ih je vrbovala služba da za nju obavljaju poslove uklanjajući neposlušnike režima; da su svoje usluge naplaćivali od 50.000 do 150.000 tadašnjih maraka po ubistvu; da je osnivač klana bio ĐĐ najpoznatiji kao „ĐĐ Amerikanac“; da ova grupa stoji iza ubistava ministra odbrane Pavla Bulatovića, policijskog inspektora Dragana Radišića, Radovana Stojčića Badže tadašnjeg prvog čoveka MUP Srbije, policijskih pukovnika Milorada Vlahovića, Dragana Simića, Bojana Petrovića, Miše Gajgera Cvjetičanina, Milovana Roganovića, Gorana Vukovića Majmuna, Radeta Ćaldovića Ćente, Arkanove kume Maje Pavlović, vođe Delija i Arkanovog druga Nebojše Đorđevića Šuce, Juse Bulića, Zorana Šijana i sekretara JUL-a Zorana Todorovića Kundaka. Takođe se u tekstu navodi, da je klan „Amerika“ postao previše moćan, svojevrsna vojska sastavljena od profesionalnih ubica. Povod za objavljivanje teksta je bilo hapšenje EE, člana ove kriminalne grupe, nakon čega su novinari tuženih dnevnih novina obavili istraživanje o tom kriminalnom klanu i do informacija o temi koja je predmet teksta došli u MUP-u Službe državne bezbednosti, odnosno iz njihove dokumentacije u vezi sa periodom posle 2000. godine u kom je GG zaveden kao „ekstremna emigracija“. Pokojni tužiočev otac, GG, bio je poznat srpskim vlastima, jer je delovao u Udruženju „Srpski oslobodilački pokret otadžbina“, zbog čega je 3 godine i 6 meseci proveo u zatvoru u Americi. U Srbiji nije osuđivan, niti je protiv njega vođen bilo kakav krivični postupak, a pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 11423/06 od 25.01.2008. godine, obavezan je tuženi „Standard press“ d.o.o. Beograd da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 250.000,00 dinara, sa kamatom, zbog objavljivanja teksta pod naslovom „Junaci priče-ko je ko u Grupi Amerika“ u kom je označen kao jedan od „najvećih igrača“ u klanu i da se veruje da je on organizovao grupu „Amerika“ ili da ju je on koordinirao u Beogradu. Pokojni otac tužioca, GG bio je privatni preduzetnik i bavio se ugostiteljstvom.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan primenom odredbe člana 2, 5. i 9. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/2014 ... 12/2016), pošto je zaključio da su novinari i glavni i odgovorni urednik postupali sa dužnom pažnjom, jer su do informacija o istraživanju o klanu „Amerika“ došli preko MUP-a Službe državne bezbednosti i njihove dokumentacije za period vezan posle 2000. Godine, u kom je GG bio tretiran kao „ekstremna emigracija“, što ukazuje na činjenicu da je bio poznat srpskim vlastima. U objavljenom članku, pokojni otac tužioca se samo dovodi u vezu sa određenim licima, a ne navodi se da je on izvršilac bilo kog krivičnog dela. Kako je država pratila pokojnog oca tužioca, prvostepeni sud je zaključio da javnost ima opravdan interes da zna o ličnosti GG, posebno što je on bio blizak klanu „Amerika“ i bio u vezi sa drugim licima iz kriminalnog miljea što ukazuje na postojanje određene društveno neprihvatljive pojave o kojoj javnost ima interesa da bude upoznata, bez obzira na činjenicu da je tužiočev otac preminuo.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i tužene obavezao da mu na ime naknade nematerijalne štete isplate iznos od 50.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, a tuženog VV je obavezao da o svom trošku objavi ovu presudu u štampanom izdanju nezavisnih dnevnih novina „Srpski telegraf“, na način naveden u stavu drugom izreke svoje presude, jer je zaključio da prikazivanje fotografije tužiočevog oca na kojoj je zagrljen sa izvesnim DD, za koga se tvrdi da je član kriminalne grupe „Amerika“ i da je kriv za ubistva, sa iznošenjem informacija o pokojnom ocu tužioca prema kojima je on blizak kriminalnoj grupi za koju se iznosi tvrdnja da je učestvovao u najtežim zločinima, nije dopušteno, jer se radi o informacijama koje su podobne da povrede pravo na pijetet koji ima tužilac, zbog čega tužilac, shodno odredbi člana 112, 113, 114. i 115. Zakona o javnom informisanju i medijima ima pravo na naknadu pretrpljene nematerijalne štete. Obavezu naknade štete prema tužiocu ima tuženi, izdavač medija, čija odgovornost je objektivna, ali i odgovorni urednik BB, jer su objavljene informacije o ocu tužioca kojima se ni na koji način ne doprinosi javnoj raspravi, zbog čega nikako ne mogu biti pribavljene u dobroj veri i sa dužnom pažnjom, shodno odredbi člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima. Po mišljenju drugostepenog suda, u konkretnom slučaju interes za objavljivanje informacija o tužiočevom ocu ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva, jer se navedenim informacijama ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi, saglasno odredbi člana 79. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Obaveza novinarske pažnje propisana je odredbom člana 9. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, tako što su urednik i novinar dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koje sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

U smislu odredbe člana 79. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet), lica na koja se odnosi informacija pravno je zaštićeno. U smislu stava 2. te odredbe Zakona, objavljivanje informacija kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lica prikazuju u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina ili svojstava koja ono nema, odnosno odricanjem osobine ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacija ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Povod za objavljivanje predmetnog teksta je bilo hapšenje EE, člana kriminalne grupe „Amerika“, pa je u tom smislu, postojao opravdani interes javnosti da sazna činjenice o tom licu, ali ne i o pokojnom ocu tužioca, pošto on nije bio učesnik tog aktuelnog događaja, jer je preminuo 5 godina pre objavljivanja predmetnog teksta. Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Sloboda izražavanja, propisana u odredbi člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nije apsolutno pravo, već ima ograničenja među kojima je, shodno stavu 2. te odredbe Konvencije, zaštita ugleda ili prava drugih. Novinari su dužni da postupaju dobronamerno kako bi pružili javnosti tačnu i pouzdanu informaciju, u skladu sa novinarskom etikom. U situaciji kada postoji sukob između slobode štampe (u smislu prava javnosti da prima informacije) i drugih prava propisanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao što je u ovom slučaju pravo tužioca na pijetet, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Vann Hannover protiv Nemačke (Prestavka broj 59320/00), sintetizovao kriterijume koje koristi za uravnoteženje suprotstavljenih interesa, na sledeći način: 1. da li informacija doprinosi raspravi koja je od opšteg interesa; 2. koliko je poznata osoba o kojoj se radi, odnosno kakva je njena reputacija; 3. prethodno ponašanje te osobe; 4. sadržaj, oblik i posledice objavljivanja informacije; 5. okolnosti pod kojima je informacija pribavljena. U konkretnom slučaju, primenom gore navedenih kriterijuma, preteže pravo tužioca na pijetet u odnosu na pravo na slobodu izražavanja novinara, imajući u vidu da tužiočev otac pokojni GG, nije bio javna ličnost, protiv njega nije vođen bilo kakav krivični postupak, niti je osuđivan, a predmetni tekst ga dovodi u blisku vezu sa kriminalnom grupom za koju se tvrdi da je učestvovala u izvršenju najtežih zločina, što znači da se radi o informacijama koje su podobne da povrede tužiočevo pravo na pijetet.

Neosnovani su navodi revizije tuženih da je na osnovu dokaza koji je izveo prvostepeni sud, drugostepeni sud utvrdio činjenično stanje koje se razlikuje od činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku. Suprotno tome, ne radi se o drugačijem činjeničnom stanju, nego je drugostepeni sud na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, pravilno zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo pri odlučivanju o tome koje pravo preteže shodno odredbi člana 9. stav 1. i 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da, u konkretnom slučaju, preteže tužiočevo pravo na pijetet u odnosu na pravo na slobodu izražavanja tuženih, jer objavljivanje informacija o tužiočevom pokojnom ocu ne doprinosi raspravi od opšteg interesa, niti je tužiočev pokojni otac bio javna ličnost, a sadržaj, oblik i posledice objavljivanja informacije su takvi da su tužiočevom ocu pripisane osobine koje on nije imao, a koje štete časti, ugledu i dostojanstvu ličnosti.

Neosnovani su navodi revizije tuženih da ne postoji krivica odgovornog urednika, tuženog BB, shodno odredbi člana 113. Zakona o javnom informisanju i medijima. Suprotno tome, subjektivna odgovornost, odnosno krivica tuženog BB zasniva se na propuštanju postupanja u skladu sa obavezom novinarske pažnje propisanom odredbom člana 9. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima pošto on, pre objavljivanja predmetne informacije nije proverio njeno poreklo, istinitost i potpunost, sa pažnjom primerenom okolnostima, a bio je dužan u smislu te odredbe Zakona. Zbog toga, tuženi neosnovano revizijom neosnovano ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić